Петар Михић из Љубиња већ осму годину узгаја слатки пелин, (Артемисиа аннуа), биљку која лијечи паразите, узрочнике маларије, али је врло дјелотворна и против гљивица, бактерија и вируса, па се све више користи и против вируса корона.

20200928224451_623588.jpg (109 KB)

Он је засад једини узгајивач ове љековите биљке у Херцеговини.

Овај вриједни Херцеговац каже да су њена љековита својства дјелимично испитана и поуздано се зна да је за маларију добар лијек, али све више поруџби прима и за лијечење ковида-19.

Каже да је и сам читао на интернету различите полемике о лијечењу овом биљком ковида-19, за који не постоји ефикасан третман, али да обољели узимају лијекове који се користе против маларије или еболе, те антивирусне лијекове. Слатки пелин су Кинези користили и против САРС-ЦоВ 2005. године.

"Једино што могу да кажем је да засад продаја иде добро и да ми се још нико није жалио на чај и препарате које продајем преко интернета", каже Михић.

На садњу ове биљке се, додаје, одлучио 2012. године, у вријеме када је у Херцеговини кретала експанзија садње љековитог биља, смиља, лаванде, али је он желио да проба нешто друго.

Најприје је проучио својства и начин узгоја ове биљке, а онда кренуо у експерименталну садњу, заједно са другим љековитим биљем, да би данас дошао до осам дунума земље засађене слатким пелином, чију је бербу прије неколико дана завршио.

"Садњу сваке године обављам у марту или априлу, а бербу у септембру и засад све иде добро, без икаквих додатних вјештачких средстава за узгој биљке, без хемијских третмана, чиста органска производња", каже Михић.

Сада у палети својих производа, осим чаја, има и тинктуру и цвјетни прах, а у току је процедура за производњу капсула.

Цјелокупан посао око садње, брања, али и производње успијева да уради сам са својом породицом, а с обзиром на то да произведе сопствено сјеме, има и стајског ђубрива, сади на својој земљи, улагања му, како објашњава, нису велика.

Улаже се, међутим, велики труд, јер је потребно стално бити у насаду, уклањати корове, често наводњавати биљку јер она тражи доста воде, али и брање и каснији процеси изискују доста труда.

"Продаја већином иде у малим количинама, по 100 г, а људи наручују углавном преко интернета, чај, тинктуре и цвјетни прах, гдје тинктуре у суштини представљају течне екстракте биљака, па 20 капи замјењују шољу чаја", додаје Михић.

Осим ове биљке, он има засађене и мање количине невена, рузмарина и босиљка, од којих прави и креме и уља за сунчања, као и тинктуре од самониклог љековитог биља које расте у Херцеговини, попут кадуље, хајдучке траве, иве, коприве, кантариона, смиља, конопљике, вријска и других биљака.