Лијепе вијести из Словеније обрадовале су почетком прошлог мјесеца Предрага и Драгану Турнић: мед из њиховог пчелињака „Марија“ награђен је сребреном медаљом за квалитет на пољопривредном сајму „Агра“ у Горњој Радгони.
Када мед наших пчелара добије признање за квалитет на неком сајму у региону, овдје више и није нека новост. Нити је за пчеларско газдинство Турнића у Домашеву на Љубомиру ово прва награда.
Ипак, за поносне власнике признања у овој словеначкој медаљи има нечег посебног...
„Словенија је заиста колијевка пчеларства. Све озбиљно што се дешава у пчеларству долази из Словеније или се дешава у Словенији. То ме је најприје и опредијелило да учествујем на овом сајму. Али ме је прије свега интересовало да провјерима шта ја то радим. Да лабораторијски испитам и чујем шта ће деветочлани стручни жири тамо да каже о квалитету нашег меда. Зато сам и одлучио да узмем мед из било које кошнице, методом случајног узорка и да се тамо појавим као анонимус. Наш мед био је једини из Босне и Херцеговине. А извјештај који сам добио из Словеније каже да је у њему све перфектно, од чистоће, садржаја, влаге у меду, по свим параметрима...“, прича нам Предраг са задовољством човјека који зна да улажући труд и вријеме у оно што воли - није дангубио...
Зато му није жао, додаће и то, што му је златна медаља измакла за само један бод, и то онај „казнени“ додијељен још прије оцјењивања из посве тривијалних разлога: мед из овдашњих пчелињака није сортни, већ мјешавина због чега Предраг није ни могао у пријави да га категорише на начин како то налажу пропозиције - по биљној култури од које потиче.
Али управо у тој мјешавини је посебност и препознатљиви квалитет херцеговачког меда.
„Наш мед је производ дивљих паша. Ми немамо ни једну плантажу уљане репице или сунцокрета. Немамо шума багрема. Имамо само то самоникло биље, културе које су притом углавном љековите и ароматичне. Ниједан тај сортни мед по квалитету не може да изађе на црту херцеговачком меду. Такође, овдје нема великих загађивача – нема индустрије, па све што долази у кошницу долази са здраве паше. Оно што га још чини драгоцјеним је то што га нема у изобиљу. Таква паша је оскудна и да би се похватало то што нам је природа даровала, друштва се стално морају селити са локалитета на локалитет...“
МЕД РАЂА САМО НА ТОЧКОВИМА
Ово зна свако ко се имало озбиљније дао пчеларењу у оскудном херцеговачком кршу, гдје све што природа даје – долази са посебним благословом, али не баш свакоме и углавном „на кашичицу“.
Тако и за мед из пчелињака Турнића само условно можемо рећи да је из Домашева са Љубомира. Скоро половина друштава је „на точковима“ – увијек спремним да иду тамо гдје најбоље меди...
„Мој пчелињак је и стационарни и селећи, пошто посједујем и сопствени камион преуређен за пчеле и селеће платформе, на којем годишње пчеле проводе пет до шест мјесеци. У Домашеву је стациониран комплетан пчелињак до маја, неких стотину до 120 друштва. Већ крајем априла или почетком маја пакујем најбоља друштва на камион, њих педесетак, и након требињске паше селим их сјеверније, горе близу националног парка Сутјеска. На неколико микролокалитета имам дигиталне ваге које мјере унос. Са камионом и платформама за мање од сата времена ја могу педесет кошница да пребацим са једне на другу локацију“, казује нам Предраг.
ПРИНОСИ СОЛИДНИ АКО СЕ ИШЛО ЗА ПАШОМ
Предраг Турнић каже да је сезона медобрања за наше пчеларе ове године по приносима била - сасвим просјечна.
„Није била претјерано издашна за стационарне пчелињаке. Ако је на једном мјесту, у случају да тамо нешто замеди - добро и јесте, у супротном - изостаће медобрање. Међутим, ако се пчеле селе са локације на локацију, ако пчелар има дигиталне ваге које прате уносе, распоређене на више неких микролокалитета – могао је солидно да прође и са приносима. Ја сам био на четири-пет микролокалитета, пратио пашу и селио камион са педесетак друштава. Тако да могу рећи да сам ипак задовољан приносима“.
Од свих овдашњих паша, додаје наш саговорник, најбоље је медила драча.
„Ове године су постојали баш добри услови за драчу и трн. Било је доста топло, а није било кише, ни вјетра. Ко је имао пчелиња друштва тамо гдје има драче, сигуран сам да је ове године имао лијепе уносе“.
Без платформи са пчелама увијек спремним за транспорт, признаје наш саговорник, све би многе теже ишло. Посебно данас када је тешко наћи радну снагу. Док се организује превоз и скупе људи за утовар – губи се драгоцјено вријеме. А то у пчелињаку по правилу значи штету. Сваки посао око пчела има свој моментум.
„Ако нека радња треба да се обави, морате је одрадити у одређено вријеме. Ако не тај дан, онда мора наредни. Друштва на вријеме селити тамо гдје дигитална вага показује већи унос. Сакупљање полена је могуће само кад временски услови томе погодују – мора да буде изузетно суво вријеме. Ако са неким пословима закасните неће бити штета само у томе што ће приноси бити мањи - некад је и сами опстанак у питању. Друштва на вријеме морате третирати против варое. Дакле, за овај посао морате бити информисани, посебно у погледу временских прилика, добро опремљени и мобилни“.
У послове око пчелињака, посебно кад су велики сезонски радови, укључена је цијела породица. Другачије не би могло, каже Предраг - који је као власник туристичке агенције често на путу и коме пословне обавезе не дозвољавају да међу пчелама буде колико би желио.
Тамо гдје је пчеларство породична традиција, срећом, увијек се нађе нека замјена. Дјед му се, каже Предраг, пчеларством бавио професионално па му се мајка и родила и одрасла међу пчелама.
Супруга Драгана по образовању је доктор ветеринарских наука, а своја знања око пчела и пчелињих производа додатно је усавршавала у Загребу при тамошњем апитерапеутском друштву. Захваљујући њој, рецимо одмах и то, у палети производа из пчелињака „Марија“ налазе се и козметички препарати на бази пчелињих деривата. Само за сада - јер су планови Турнића, ипак, много амбициознији...
ПЧЕЛАРСКИ ТУРИЗАМ
„Не производимо само мед. Производимо и полен, пергу и прополис. Једино што не радимо јесте матична млијеч и пчелињи отров. За матичну млијеч заиста морате све вријеме бити присутни у пчелињаку. Супруга још прави мелем и балзам за усне - од воска, прополиса, са маслиновим уљем, козјим млијеком...“, настаља Предраг.
Квалитет лако нађе купца па оно што се произведе углавном се и прода. Разрадили су више продајних канала: оно што се на прода „на прагу“ иде сталним купцима у Босну и Србију, а нешто се пласира и кроз „Херцеговачку кућу“. Предрагов приватни бизнис у туризму отворио је и породичном пчеларству нова врата, обећао нове перспективе. Захваљујући Туристичкој агенцији и преко иностраних клијената за које организује различите балканске туре - производи из пчелињака „Марија“ стизали су и данас иду у све земље Европе, и даље до Кине и Америке...
КУПУЈТЕ КОД ПЧЕЛАРА КОГА ЗНАТЕ И КОМЕ ВЈЕРУЈЕТЕ
Истина је да квалитет увијек нађе купца, али је за то потребно и да купац буде упућен и ваљано информисан - а још и вољан да новцем награди квалитет.
Усупротном, многе ће збунити и навести на другачији избор поплава јефтиног меда сумњивог поријекла - или пак производа који је тако декларисан - у великим трговачким ланцима.
„Проблем је што фалсификованог меда на тржишту има много више него правог. У питању је трговина, озбиљан бизнис. Сваки пчелар овдје има проблем са тим јер су грађани стекли погрешну слику о томе шта је заиста мед. Ако имате у неком маркету да купите мед за 10 или 15 марака, људи морају да знају да је економски немогуће да прави мед произведете по тој цијени. О томе је сувишно и причати. У Србији је био стопиран увоз тона неког меда чија је улазна цијена била - евро и по за килограм, све са паковањем и етикетом. Па ако ви сутра тај мед продајете по 5 или 6 евра – ето врло уносног бизниса“, каже нам Предраг Турић.
Како онда уопште изаћи на крај са овим проблемом? Још ако се у обзир узме чињеница да и технологије фалсификовања напредују у мјери и на начин да је све теже разликовати прави пчелињи производ од оног фабрикованог...
„На нама, пчеларима је да се боримо за наш квалитет, да се људи информишу и едукују да квалитет препознају и вреднују. А свима бих препоручио - да је најбоље да мед купују од некога кога познају и коме вјерују. По мени је то једино рјешења ако људи хоће да дођу до квалитетног производа“, истиче наш саговорник.
Управо ту, гдје се креативно сусрећу туризам и пчеларство – Турнићи су засновали и своје планове за будућност...
„Наш пчелињак је у министарству пољопривреде регистрован као пољопривредно-пчеларско газдинство, као и за пружање услуга на селу. У Домашеву смо почели да градимо један мали апи-центар, са намјером да се у некој будућности бавимо пчеларским туризмом. Почели смо да у ту сврху већ градимо неке објекте и адаптирамо постојеће. Посјетиоци ће на газдинству моћи да се упознају како пчеле живе, шта нам све дају и како се о њима треба бринути. Затим, да дегустирају пчелиње производе, а пошто је супруга сертификовани апитерапеут - у плану је да изградимо и апи-комору за удисање пчелињег зрака. Тако бисмо срећно спојили двије ствари – оно што ја радим око организовања путовања и њено стручно знање око апитерапије“, напомиње Предраг.
Са супругом Драганом
Требаће доста времена, труда и новца да се замишљено и оствари, поготово јер тамо улажу само оно што сами зараде.
Тако је и иначе са пчеларењем. Скупа је то занимација, каже Предраг - а они који ту траже лаган профит и у свему гледају рачуницу боље би било да потраже неки други хоби или професију.
Шта би онда за њега било пчеларство, питаћемо нашег саговорника на крају...
„Бизнис није сигурно. Ко хоће од пчеларства да прави бизнис – боље му је да одмах одустане. Не може се овај посао радити ако се то не воли. А ја вам не могу описати какав је то осјећај: када дођем на пчелињак, подигнем поклопац са једног друштва и удахнем онај зрак. И када видим пчелу како излази и улази носећи полен. То ме толико релаксира и одмори па макар радио читав дан и по сунцу. Некоме можда прија да пије кафу под платанима, другоме да оде на море на купање. Мени прија пчелињак. Кад одем у пчелињак, вратим се као други човјек...“
