20200923161042_622810.jpg (181 KB)

Градња аеродрома је историјски пројекат за Требиње и тимови инжењера већ увелико су на терену, рекао је у интервју за "Независне" Мирко Ћурић, требињски градоначелник.

Додаје да ће и деминери у рекордном року уклонити заостале мине на дијелу локалитета гдје треба да се гради аеродром.

НН: Оно о чему се тренутно у Требињу највише прича јесте градња аеродрома. Сазнајемо да су већ у току почетни радови, али кажите нам Ви - у којој је сада фази тај цјелокупни пројекат и може ли се оквирно говорити о томе када би могао бити довршен?

ЋУРИЋ: О изградњи аеродрома код Требиња прича се од средине педесетих година прошлог вијека, када је дубровачки аеродром Чилипи требало да буде изграђен у Требињској шуми, али је тадашња политика другачије одлучила. Предсједник Србије Александар Вучић је након састанка са српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком најавио изградњу аеродрома у Требињу и поставио рок до када он мора да буде завршен. И све друго је врло јасно - радити, радити и само радити да би први авион полетио у децембру 2021. године. За најбољу локацију, како су нам саопштили стручњаци из Београда, изабран је локалитет између села Телажа и Церовац. То је историјски пројекат за Требиње и тимови инжењера већ увелико су на терену, као и деминери који ће у рекордном року уклонити заостале мине на дијелу локалитета гдје треба да се гради аеродром. Предвиђено је да дужина писте буде око три и по километра, а Србија ће у потпуности управљати аеродром који ће бити изграђен на бази концесије. У наредним данима треба да почне равнање терена, а према динамици плана, све се може завршити у предвиђеном року.

НН: Шта је то за шта Србија издваја још средства када је у питању Требиње и докле су стигли ти вишемилионски пројекти?

ЋУРИЋ: Влада Србије финансира или је финансирала више пројеката. Међу првима је била изградња вртића у насељу Горица, који је српска влада финансирала са око милион марака. Затим су, захваљујући предсједнику Вучићу, Требињу одобрена средства за још двије велике инвестиције и то 2.000.000 евра за ревитализацију Старог града и око 400.000 евра за изградњу Духовног центра у селу Мркоњићи.

Што се тиче Старог града, средствима Владе Србије сада радимо нову фазу поплочавања улица. У наредним периоду биће завршено и санирање зидина и фасада на обали Требишњице те завршено поплочавање и преосталих улица. Најважнији пројекат у оквиру ревитализације је свакако изградња канала око зидина Старог града, који ће од Требиња направити прави мали град на води.

Што се тиче Духовног центра у селу Мркоњићи - његова изградња тече планираном динамиком. Изграђени су објекти око постојеће цркве подигнуте на темељима родне куће Светог Василија Острошког. Сви објекти су покривени и у току су унутрашњи радови и постављање камених облога на зидове. Овај пројекат, осим српске владе, подржала је и наша влада са око 800.000 KМ, а град је обезбиједио око 900.000 KМ, како би се замишљени пројекат у потпуности завршио.

НН: У Требињу је ријешен и вишегодишњи проблем снабдијевања града питком водом.

ЋУРИЋ: У протекле четири године изграђено је око 30 километара новог водоводног система. Тешко је одабрати најважнији пројекат који је до сада реализован, али свакако изградња новог водоводног система лијевом обалом ријеке Требишњице учињен је први корак да град више не остаје без воде.

НН: Докле се стигло са пројектом затвореног базена?

ЋУРИЋ: У току је његова изградња, чија је вриједност око 13 милиона. Базен треба да буде завршен у року од неколико мјесеци, а већ сада имамо најаву да ће ватерполо селекција Србије баш у Требињу обављати припреме након што затворени олимпијски базен буде пуштен у рад.

Иначе, у инвестиције смо у овом мандату уложили око 100.000.000 KМ.

НН: Kада ће Требиње добити слободну бесцаринску зону?

ЋУРИЋ: Град ће основати прву слободну бесцаринску зону у Српској. Већ је донесена одлука о њеном оснивању, а она ће се налазити на локалитету у Драженској гори, на важном саобраћајном чворишту - за Љубиње, Мостар, Дубровник и Херцег Нови. Слободна зона ће се простирати на 14 хектара. Ова зона подразумијева пословање без царина и ПДВ-а за репроматеријал који се унесе ради производње намијењене извозу те за изградњу објеката и производну опрему. Инвеститори који буду имали намјеру да улажу у ову зону биће ослобођени значајног броја дажбина на локалном нивоу, имаће изграђену инфраструктуру.

НН: Шта Градска управа ради да унаприједи школство и здравство?

ЋУРИЋ: Што се тиче здравства, морам да одам једно велико признање и поштовање свим требињским здравственим радницима, који се у пандемији вируса корона показују као врсни професионалци, одани свом послу и сваком пацијенту. Нећу погријешити ако кажем да су они наши хероји, уз све оне људе који су ангажовани на спречавању ширења заразе и контроли лица у изолацији.

Kада говоримо о школству, град учествује у изградњи нове зграде Гимназије са око 30 одсто укупне вриједности инвестиције. Захваљујући средствима Владе Српске и града, санирана је фасада на Средњошколском центру, а ускоро треба да почне и цјелокупна санација Основне школе "Свети Василије Острошки" у Горици у оквиру пројекта енергетске ефикасности. Обезбиједили смо и средства за санацију игралишта код Основне школе "Вук Kараџић" у Полицама, а средствима Владе и града уређено је двориште Основне школе "Јован Јовановић Змај" у Бреговима и промијењени су прозори на објекту школе.

Херцег Нови и Дубровник

НН: Kаква је сарадња Требиња са сусједним градовима?

ЋУРИЋ: Требиње је отворен град који сваком добронамјернику пружа руку и широм му отвара врата. Најбољи примјер те сарадње је са Херцег Новим. Успоставили смо одличну сарадњу. Са градовима у региону покушавамо да остваримо добру сарадњу, подразумијева се - ако је друга страна спремна да пружи ту исту руку. Најбољи примјер да сарадња може да буде одлична и без званичне политике су грађани Требиња и Дубровника. Они су поништили политичке разлике, посебно оне које долазе из Дубровника. Данас Требињци без проблема раде у Дубровнику, а Дубровчани редовно посјећују Требиње, код нас поправљају своја возила, купују гардеробу, посјећују зубара, снабдијевају се на зеленој пијаци и у бројним супермаркетима.