Први дан овогодишњих „Дучићевих вечери поезије“ завршен је у Музеју Херцеговине, програмом „... И јеца звоно боно...“, посвећеним стотину година од упокојења пјесника Алексе Шантића, за кога је Ђорђо Сладоје, добитник Дучићеве награде, у својој бесједи рекао да је пјевао најљепшим српским језиком у изворној матерњој мелодији.
„Алекса Шантић се дуго рвао са моћним епским насљеђем са једне и захтјевима модерне лирике са друге стране, да би се у срећном тренутку домогао широких простора наше патријархалне културе и богатог и трагичног предачког искуства. Само је душеван пјесник дубоко саживљен са својим страдалним народом могао рећи - Мене све ране мога рода боле, а да нико у посљедњих сто година, не посумња у искреност ових ријечи. И једино је очајник и усамљеник, у име свих, могао да крикне: И кад нам мушке узмете животе/ Гробови наши бориће се с вама, а да то не звучи паролашки, већ као лирски ехо оне страшне Његошеве лозинке: Нека буде што бити не може“, истакао је Сладоје.
Здравко Миовчић, добитник Шантићеве награде, рекао је да је Шантића са Дучићем повезивало дубоко пријатељство, потпуна посвећеност пјесничком послању, родољубље и ентузијазам у формирању и ширењу мостарског и херцеговачког књижевног круга.
„Послије их је све више раздвајала даљина, али она није могла да нашкоди ни њиховом пријатељству, ни њиховој поезији. Обојица су, више од других, носила печат дара Духа Светога, и обојица поетски водила разговоре са Богом, Шантић више са Христом, осјећајући и лирски доносећи његову блискост, а Дучић више са Богом Творцем, уздижући пјесму преко вјечите међе између Бога и човјека“, навео је Миовчић.
Ранко Поповић, аутор књиге „Алекса Шантић“ рекао је да је Шантић на јединствен начин објединио поетску и моралну величину и још за живота постао истински народни пјесник.
„У темељу такве славе стоји дубока саосјећајност с народном патњом и безусловна посвећеност високом идеалу слободе. И кад је пјевао заблуде и кад је изражавао горчину, наш пјесник је зрачио једну вишу енергију и зарио обећаном свјетлошћу. Много тога се за читаво стољеће збило у српској историји, па и у поезији, али његово пјесничко искуство и даље је живо. Шантића су потврдии и вријеме и родни језик“, поручио је Поповић.
Стихове Алексе Шантића вечерас су говорили глумци Биљана Ђуровић и Ђорђе Марковић.
.jpg)
