Најмлађи чланови Градског КУД – а Алат „Свислајон“ Требиње, њих 130, посјетили су током октобра Златибор, на дводневном путовању, које су организовали њихови ментори и управа друштва, како би дјеци приредили доживљај за памћење.
Према ријечима Дејана Таране, предсједника скупштине ГКУД – а Алат „Свислајон“ Требиње и дугогодишњег играча, идеју су покренуле Милица Ђуричић, Тамара Шишић и Милица Шапурић, које и изводе пробе са овом дјецом.
„Оне, као наши асистенти раде са малом групом, осјете сваки дах те дјеце и њихова порука је била да би их ваљало повести негдје да се друже и осјете љепоту путовања са ансамблом. Прихватили смо иницијативу и поред њих, са нама су још ишли Жељко Ћурић, Васо Маслеша, Алекса Ћурић, а придружио нам се и предсједник КУД – а Недељко Ламбета. Ово путовање био је велики тест за све нас и на срећу све је прошло одлично. Дјеца су се вратила задовољна. Цијело вријеме били су феноменални што нам је посебно драго, а осим одушевљења, у њима се пробудио још већи елан за играњем“, каже Тарана.
Циљ оваквог путовања, истиче, понајвише је био да дјеци приреде посебно и незаборавно искуство.
Дејан Тарана
„Када се сјетим себе као младог алатничара и свих наших путовања, то су предивне успомене и хтјели смо нешто такво да пружимо и овој дјеци. Вриједни су и заслужују овакву награду. С друге стране, на Златибору имамо наше пријатеље Удружење ветерана Златибора који, такође, имају млађе секције, тако да су се дружили и са другом дјецом, дијелили собе, развили пријатељства. Колико год се они на пробама дружили ово је много више од тога“.
Још једна идеја водиља оваквог путовања, како подвлачи предсједник скупштине Алата, била је да се у средиште пажње ставе разноврсни садржаји, који укључују вријеме без мобилног телефона.
„Дружења каква наше генерације памте све је мање или нимало и жељели смо и на томе да порадимо, да испоштујемо ту дјецу и, као фолклорно друштво, наставимо да његујемо традицију народних обичаја, игре и културе. Сви смо се одушевили када су дјеца пјевала у аутобусу, што нам је био још један показатељ да су им оваква искуства потребна. Телефоне су заиста мало користили јер су имали доста садржаја. Посјетили су Дино парк и животиње, обишли скоро цијели Златибор, а у путу смо им показали Андрић град и мост на Дрини, манастир Добрун и поклонили се моштима нашег митрополита Николаја Дабробосанског, који је ту сахрањен. Били су пресрећни и вјерујем да ће ово путовање заувијек памтити“.
Поред свега понуђеног, оно што ће овим малим алатничарима засигурно бити лијепа успомена је и наступ у центру Златибора и громогласни аплаузи које су заслужено добили.
„Наступ није био планиран, али ми смо са нашим пријатељима из Златибора организовали да дјеца осјете ту атмосферу. Чим су кренуле музика и игра, људи су се почели скупљати и бодрити их. На крају су сви заједно заиграли коло, грађани су се придружили, ма фантастично нешто!“
Захваљујући импресијама дјеце која их преносе свуда, Тарана каже да им се послије повратка у Требиње јавио велики број родитеља са жељом да упишу своје малишане. Чланарина је одавно симболична, 10КМ, а пробе се изводе у просторијама Дома младих. ГКУД Алат тренутно дјелује у шест секција.
„Имамо ветеране, извођачки ансамбл, Б припремни ансамбл и три секције раздвојене по узрастима те, у вишим категоријама, и по квалитету. Након пандемије одлучили смо да уписујемо и млађе од седам година, тако да имамо групе дјеце и од четири године, нашу најмлађу секцију. Они не играју активно, него уче кораке да осјете ритам и полако се спремају за каснији, озбиљан рад. Упис у КУД претежно је у септембру, дакле пратимо почетак школске године, али ту смо за све и настојимо да и оне који се касније јаве примимо у наш састав“.
ОЖИВЉАВАЊЕ СТАРИХ ХЕРЦЕГОВАЧКИХ ИГАРА
„На сваком годишњем концерту до сада смо се трудили да представимо по једну нову тачку. Ове године госте немамо и програм смо попунили сами јер годишњи концерт треба да покаже шта смо ми радили у претходном периоду а не други. Оживјели смо старе кореографије, Херцеговину, Крајину и Гламоч, које су некада биле на репертоару Алата. Сматрамо да су прилично атрактивне и одраз су нашег менталитета и става. Осим њих, планирамо да оживимо и неке друге игре из околине Требиња, попут линђа, која је, како стоји у свим архивама игра Требињске шуме и површи, иако је многи приписују Дубровнику и Дубровачкој републици. Радићемо и пројекат оживљавања херцеговачког колања и усне хармонике, још једне игре која се играла на простору Требињске шуме и површи“.
А попут претходних, и ове године је ГКУД „Алат“ испратио све активности на нивоу Града Требиња. Труде се, наглашава Дејан Тарана, да, сходно обавезама, одговоре на позиве и наставе бити дио промоције наше баштине. Поред тога, и даље његују старе везе и одазивају се пријатељима широм региона, али и ван наших граница.
Велику помоћ при новим кореографијама, напомиње, имају од Велимира Аговског из Београда, педагога за народну игру и дугогодишњег шефа и играча ансамбла „Коло“. Сарадњу са овим професионалним Националним ансамблом његују већ 20 година те као куриозитет више треба истаћи да иако „Коло“ нема праксу да наступа са аматерима, „Алат“ често позивају на своје наступе. Тако је било и ове године у септембру на концерту овог реномираног ансамбла, који је у Требињу отворио ГКУД Алат.
„Културни центар је био препун и заиста је и овај пут била одлична атмосфера, као и наша сарадња. Оно на шта смо, такође, увијек поносни је и највећа Смотра фолклора на Златибору са преко 1.300 – 1.400 људи, на коју редовно идемо, као и ревије и европске смотре фолклора на којима учествујемо. А увелико се и ми припремамо за нашу 5. Смотру фолклора, за крај марта, почетак априла идуће године. У плану нам је, већ по традицији, и наш годишњи концерт у новембру, на којем ћемо приказати све наше саставе од најмлађих до најстаријих, измијениће се преко 300 људи на сцени. Спремамо двије ноћи, исто као и лани. Концерту ће, наравно, претходити и годишња акција даривања крви“, истиче Тарана, подсјећајући да ће и пред крај ове године приредити дјечији новогодишњи концерт и подјелу пакетића.
НЕОПХОДНА РЕСТАУРАЦИЈА НАРОДНИХ НОШЊИ
„ГКУД Алат има свој фундус ношњи за сав репертоар. Имамо оригинал Херцеговину и сада планирамо да је сачувамо за ревије, а да сашијемо и урадимо идентичне копије. Херцеговина је најстарија ношња нашег друштва и прва кореографија које се изводила по оснивању Алата, 1956. године. Те прве ношње су скупљане по селима, имамо их од оснивања друштва, а откада датирају, не знамо тачно. У тим првим ношњама ми и данас играмо, а да бисмо их сачували мораћемо урадити њихову рестаурацију. Са друге стране, имамо толико богату требињску ношњу, којом се осим Музеја Херцеговине, нико детаљније није бавио, а заслужује посебну пажњу. С тим у вези, планирали смо у неко скорије вријеме да приредимо ревију ношњи, као што смо и прије организовали. Биће то прилика да поново покажемо сво богатство нашег краја и укажемо на значај и заштиту наше традиције и идентитета“.
Поред многих, жеља овог ансамбла, које у Требињу дјелује скоро седам деценија, а броје преко 250 дјеце, је да обнове старе везе између Требиња и Клека и то повезивањем нових нараштаја између ова два града.
„Огромно је задовољство имати толики број дјеце, поред свих осталих састава. Наши ветерани рекреативци одавно су превазишли оно за шта су првобитно дошли и данас као ветерани активно учествују на пробама и наступима. Због толиког ентузијазма сваког нашег члана, тежимо да обновимо размјену дјеце Требиња и Клека, у коме, уз Зрењанин, данас живи велики број Херцеговаца. Заиста бисмо вољели да их повежемо, да осјете то спавање по кућама и увиде каква пријатељства се ту рађају. Сви ми старији данас имамо пријатеље и кумове из таквих дружења. Ово путовање био је наш први корак и надамо се да ћемо успјети да реализујемо и свако наредно, управо због ове дивне дјеце која ће и послије нас наставити да његују нашу традицију и културу“, закључује Дејан Тарана, предсједник скупштине ГКУД – а Алат Требиње.
.jpg)
