Неријетко се људско око упоређује са фотоапаратом јер кроз сочиво сажимају, фокусирају и преносе свјетлост и управо је то начин на који и наше око и фотоапарат креирају слику околине коју посматрамо. С обзиром да чулом вида добијамо око 90 посто информација о околини апсолутно је јасно колико је оно значајно за нормално одвијање нашег свакодневног живота. Да бисмо сазнали зашто долази до одређених очних обољења и рјешења за њих, као и начин функционисања и организације очног одјељења у требињској болници, разговарали смо са докторицом Татјаном Мрдић, специјалистом офталмологом у Болници Требиње и начелницом овог одјељења.
Офталмологија као грана медицине се бави болестима ока и очне дупље. У нашој регији су, према ријечима начелнице одјељења, најчешћи пацијенти обољели од катаракте и глаукома. Ова обољења су некада чешће погађала старију популацију, но се старосна граница значајно помјерила усљед измјењених животних навика. На очном одјељењу требињске болнице се баве и хирургијом и амбулантним прегледима што захтјева обучен кадар и посебну опрему. Данас је, према ријечима докторице Мрдић, офталмологија једно од најмодернијих и најперспективнијих одјељења у болници, но није увијек све било идеално.
„Када сам прије шест година постала начелница, ово одјељење је било на маргини. Пацијенти нису имали могућност да преглед ураде у болници јер уговор са Фондом није постојао. Требало је много рада и труда да бисмо опет склопили уговор са Фондом, али и повратили повјерење пацијената који су опет били у могућности да из цијеле источне Херцеговине долазе на прегледе у болницу и да се лијече на нашем одјељењу. Убрзо смо кренули да радимо на развоју одјељења и побољшању квалитета услуга које пружамо. Рекла бих да смо полако напредовали и уздизали наше одјељење и да смо за овај период колико сам начелница сви заједно направили много и са поносом могу рећи да је наше одјељење данас на веома високом нивоу“, прича нам докторица Татјана Мрдић.
Докторица Татјана Мрдић, начелник Одјељења за офталмологију
Очно одјељење је, према ријечима начелнице, доста добро опремљено прије свега јер је оно донација породице Галеб која је, направивши зграду, донирала и одређену опрему коју су они обнављали. Како истиче докторица Мрдић, прије неколико мјесеци је купљен и ЈАГ ласер који, поред наше болнице има само болница у Бањалуци и њиме се раде операције секундарне катаракте.
„Приликом операције катаракте одстрањује се сочиво и уграђује се вјештачко у природну капсуларну врећицу. Временом може доћи до замућења задњег дијела капсуле која се налази иза вјештачког сочива, и то се назива секундарна катаракта. Досад су пацијенти морали да иду у Бањалуку како би урадили ту, релативно кратку, интервенцију. Међутим, желећи да олакшамо пацијентима цијелог региона, набавили смо ЈАГ апарат којим се ради чишћење задње капсуле и тиме заокружили причу под називом катаракта“, ријечи су докторице Мрдић која истиче да се класичне операције катаракте раде одавно у Болници Требиње, а ултразвучне уназад десетак година.
С обзиром да на овом одјељењу постоји и операциона сала, те да се раде и хируршки захвати и амбулантни прегледи, обучен кадар је императив. Зато ово одјељење има амбулантне и одјељенске медицинске сестре као и инстументарке, а поред докторица Мрдић и Чичковић ово одјељење очекује појачање са још два љекара која су тренутно на специјализацији. Ипак, и поред седам медицинских сестара које су запослене на овом одјељењу, начелница истиче како средњег медицинског кадра увијек недостаје јер, уколико желите да имате добру и квалитетну услугу и задовољне пацијенте, морате имати и кадар. Такође, докторица Мрдић подвлачи значај спољних сарадника који им помажу у обављању одређеног броја оперативних захвата.
„Катаракта је честа патологија те је и велики број пацијената, а нас двије не можемо да постигнемо све саме. Желећи да избјегнемо дуге листе чекања довијавамо се спољним сарадницима који раде одређени број компликованијих и сложенијих оператива. Без обзира што смо се докторица Чичковић и ја осамосталиле, помоћ искуснијих љекара, који иза себе имају хиљаде операција катаракте, заиста нам је драгоцјена. Рекла бих, њихово присуство је значајно и пацијентима колико и нама и болници“, изричита је начелница одјељења.
Операцију секундарне катаракте у требињској болници раде управо докторице Мрдић и Чичковић и не крију колики је стрес био први пут ући у салу.
„Неко ко није ушао у операциону салу тешко да може да схвати тај осјећај. У офталмологији је све ситно и опипљиво и сви захвати се раде под микроскопом. Не знам којим ријечима бих описала тај осјећај када први пут радите одређени захват. Велика је трема присутна, стрес, борба са сопственим мислима, али на крају кад се све заврши како треба велики је понос и сатисфакција“, каже докторица Мрдић.
Докторице Мрдић и Чичковић редовно прате регионалне и европске конгресе те истичу колико одлазак на одређене семинаре значи и њима и болници како у смислу ширења знања и видика, тако и у смислу стварања контаката, пријатељстава, али и размјене искустава са колегама. Значај одлазака на семинаре и едукације, каже докторица Мрдић, видјеће се највише преласком у нову болницу која ће савременом и модерном опремом медицинске раднике стављати пред велике изазове. Но, увјерена је, новом болницом и професионалним и стручним кадром, како постојећим тако и долазећим, направиће се један велики помак у квалитету услуга коју пружају.
„У новој болници је предвиђена одређена опрема коју досад нисмо имали – компјутеризовано видно поље и ОЦТ апарат тако да би ту заокружили још једну причу у офталмологији. Сада се бавимо предњим сегментом ока, а у плану је да почнемо радити оперативне захвате и на задњем сегменту ока. Вјерујем да ћемо успјети да остваримо наше циљеве с обзиром да нам долазе и нове колеге који су тренутно на специјализацији“.
Осим са начелницом одјељења разговарали смо и са Софијом Бурлицом, главном медицинском сестром на Одјељењу за офталмологију чије је задужење да координише радом средњег медицинског кадра на одјељењу. С обзиром да Софија у Болници Требиње ради од 1987. године, вјерујемо да јој организација рада данас не пада тешко јер искуство ради у њену корист.
Софија Бурлица, главна медицинска сестра Одјељења за офталмологију
„Наше одјељење је специфичније од осталих, највише због тога што имамо операциону салу у склопу одјељења. Сходно томе, наше сестре морају бити едуковане. Поред рада у сали, сестре су обучене и за амбулантни и смјенски рад. Како нас нема много, свега седам медицинских сестара, морамо да дјелујемо тимски и да се међусобно допуњујемо и помажемо. Уз то, имамо и једну обучену инструментарку и једну која је спремна да уђе у салу као помоћна инструментарка, а за свега неколико мјесеци ће и она бити апсолутно и потпуно едукована за самосталан рад“, прича нам главна медицинска сестра Одјељења за офталмологију која је пуних 27 година радила на хирургији, а медицину би увијек изабрала јер, на концу, пружити помоћ кад је некоме потребна је велика сатисфакција и најљепша храна за душу.
Одјељење за офталмологију ставило је пред себе велике циљеве и задатке, а ми вјерујемо да ће својом упорношћу и огромном жељом успјети да одговоре изазовима који ће сваки нови дан стављати пред њих. Јер, ипак, сваком медицинском раднику су пацијенти и њихова добробит приоритет, а осмјех на њиховом лицу кад напусте одјељење велика сатисфакција.
.jpg)
