Simpozijum 1.jpg (154 KB)

У Требињу је данас отворена четвородневна Међународна научна конференција „Туризам у савременом европском и евроазијском простору - стање, проблеми, изазови и перспективе“, којој присуствује више од 100 стручних научника из региона и свијета, а на којој ће бити представљено преко 60 научних радова из области туризма.

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је, на отварању конференције, истакао да импресиван крајолик и богата туристичка понуда, Требиње чине растућом туристичком заједницом не само у држави него и у региону.

Он је навео да су Требиње у 2019. години посјетили туристи из чак 94 земље свијета те да је прошле године забиљежено преко 100.000 ноћења, а то, истакао је Ћурић, говори да град на Требишњици има добру туристичку понуду, смјештајне капацитете као и друге потенцијале за развој туризма, које у наредном периоду намјеравају још активније развијати.

„Имајући у виду амбијенталне вриједности Требиња увјерен сам да ће ова конференција о туризму да буде од помоћи у реализацији нових циљева које смо дефинисали Стратегијом развоја Требиња, а који се првенствено односе на развој руралног и активног туризма. Према процјенама стручњака, ове двије компоненте су тренутно најконкурентније. Будући да су наша села и данас у великој мјери сачувана, сеоски амбијент као чувар некадашњег херцеговачког живота, представља компаративну предност Требиња јер рурални предјели све више привлаче пажњу посјетилаца. С друге стране, савремени човјек је заинтересован и за активни туризам“, навео је он.

Simpozijum 3.jpg (166 KB)

Игор Kалабухов, амбасадор Руске Федерације у БиХ је истакао да је Требиње један од најљепших градова у БиХ, који привлачи својом атмосфером туристе из цијелог свијета.

„Путовања инспиришу све па и нас дипломате да успостављамо културне, економске и друге контакте. Један од позитивних примјера такве сарадње је успостављен 2013. године измеђуТребиња и Зујева, руске делегације су више пута обилазиле туристичке дестинације и винарије града. Постоје и договори о размјени туристичких група и пружању повољних услова третмана за руске предузетнике“, рекао је он.

Сматра да ће конференција дати посебан подстицај развоју туризма.

Министар трговине и туризма у Влади РС Сузана Гашић је истакла да је немјерљив допринос акадамске заједнице која присуствује на конференцији у Требињу за развој туризма те да ће на овом скупу бити донесени бројни закључци и препоруке за рад и развој туризма.

„Ради се о једној области која захтијева озбиљан приступ. Пар година иза нас је оставило трага на туризам, али надамо се да ће и ова конференција допринијети томе да се што прије опоравимо од свега онога што смо прошли претходних година и да идемо напријед”, навела је она.

Simpoziju 5.jpg (144 KB)

Обрен Гњато, директор Високе школе за туризам и хотелијерство Требиње је истакао да је ово велики дан за Требиње, РС и велики дан за науку. Навео је да ће закључци са ове конференције бити добра подлога за развој РС, региона и шире.

“Циљ конференције је размјена искустава који су неопходни за развој туризма. Пандемија, глобални процеси све то утиче на промјене у токовима туризма код нас и у свијету. Управо зато су овдје научни радници из свих крајева свијета, да донесемо закључке како на што бољи начин да прилагодимо туристичка кретања новим процесима”, рекао је Гњато.

Мирољуб Милинчић, директор Центра Руског географског друштва у Србији и професор географских наука је истакао да ће ова конференција умногоме допринијети зближавању два народа, двије културе, успоставити боље упознавање и боље прожимање.

“Простор Руске Федерације је преко 300 милиона људи склоних путовањима и култури, а простор Балкана, наших држава, има много тога да им понуди. Рачунамо да ћемо на тој интеракцији остварити велики прилив туриста који се дуго задржавају, а неки би рекли и много троше”, појаснио је он.

Стеван Станковић, професор емеритус са Географског факултета, који је говорио о елементима и факторима туристичке валоризације простора, је навео да туризму у Србији и околним земљама недостаје инфраструктура. Требало би привући туристе боље платежне моћи! Kако - професор подвлачи - само добром организацијом.

“Немамо туристе из богатих земаља, туристе великих платежних могућности. Морамо их придобити бољом организацијом од највишег државног нивоа до локалне средине”, рекао је професор Станковић.

Simozijum.jpg (173 KB)

Наредних конференцијских дана, научници ће говорити и о културном насљеђу у функцији развоја туризма и међународне сарадње, туризму у савременом просторно-планерском контексту, макроекономским аспектима туризма, људским ресурсима и алтернативним облицима туризма.

Организатори Међународе научне конференције „Туризам у савременом европском и евроазијском простору - стање, проблеми, изазови и перспективе“ су Висока школа за туризам и хотелијерство Требиње, Географски факултет Универзитета у Београу и Центар Руског географског друштва у Србији.