У Галерији Музеју Херцеговине вечерас је отворена природњачка изложба „Посљедњи бјелоглави суп у требињској области“, аутора Мића Милошевића, вишег кустоса, биолога.
По први пут је на овој изложби изложен препарирани посљедњи бјелоглави суп који је имао пребивалиште на подручју Требиња.
На изложби је, поред осталог, наведено које врсте бјелоглавих супова постоје, које су особине овог лешинара, њихова прилагођеност улози пречистача природе, начин летења те присутност бјелоглавог супа кроз историју. Посебан дио изложбе посвећен је бјелоглавим суповима у Херцеговини.
Приказана је и видео реконструкција живота бјелоглавог супа на овим просторима, са кадровима из дрона као и симулација његовог лета и кадрове из резервата. Дио изложбе, коју је отворила Слађана Скочајић, начелник Одјељења за културу Града Требиња, чине и фотографије Славенка Вукасовића и фотографије Миша Ратковића и његов интересантан чланак о бјелоглавим суповима у Седларима, који је објављен у „Гласу Требиња“.
Аутор Мићо Милошевић каже да је изложба припремана током неколико година. Настала је након што су у сарадњи са Заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа добили експонат бјелоглавог супа и то је била иницијална каписла да се крене у том правцу, да се размишља о изложби.
„Тај експонат је остао послије процеса покушаја да се он опет врати на ове просторе. Он је нестао природно одавде почетком деведесетих година. Много је ту сложених узрока који су ишли у правцу нестајања са ових простора, а завршни ударац су била ратна дејства на линији разграничења. Сматра се да су посљедњи примјерци бјелоглавог супа природно одселили у резерват „Увац““, наводи Милошевић.
Пројекат реинтродукције бјелоглавог супа у Попово поље започет је 2011. године.
„Проводили су га Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске , Завод за заштиту природе Србије и Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ из Београда као и представници локалне заједнице.У селу Седлари је направљен кавез за смјештај супова. Године 2014. је донесен и први примјерак у Седларе. Добио је име симболично-Душан Силни. Обезбијеђен је и други примјерак из резервата „Увац“. План је био да се наредне двије године увезе још три групе након чега је требало да буде њихова адаптација на ново станиште. Нажалост програм није успио“, каже Милошевић.
Бјелоглави суп је ишчезао из Херцеговине због постављања затрованих мамаца и због детонација у колонијама гдје су се гнијездили. Херцегповина посједује оптималне услове за живот ове врсте и зато су супови ту најдуже одржали и најбрже могу да се врате.
Бјелоглави суп је крупан лешинар који насељава Пиринејско и Балканско полуостврво, дијелове сјеверне Африке, Малу Азију, Кавказ и југозападне дијелове Азије. Бројност укупне популације се процјењује на 9000 парова, док је бројност на Балканском полуостврву 2019. Године процијењена на 445-565 гнијездећих парова.
Изложбу су подржали Министарство просвјете и културе РС, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС.
-02.jpg)
.jpg)