Од чланова породице Секуловић, из које је потекао глумац и оскаровац Карл Малден, у Билећи одавно нема више никога. Посљедњи су заувијек отишли прије 60 година. Дуго се мислило да овај холивудски глумац, херцеговачког поријекла никад није крочио у Билећу. Међутим, према ријечима новинара, публицисте и фотографа Миша Кисића, то није тачно. Седамдесетих година прошлог вијека на кратко је дошао.

„Било је то у вријеме Малденовог боравка у Дубровнику, када је изразио жељу да посјети породични споменик на гробљу у Подосоју. Чак се говори да је тада ручао у ресторану на Моску, гдје су ових дана били и Дан Тана и Александар Димитријевић, приликом доласка на промоцију Меомара Карла Малдена „Како сам успео“ у Билећи“, рече нам овај новинар.

Ко су били Секуловићи из Билеће, питамо, кога другог, него врсног познаваоца животописа ове породице, али и јединог Билећанина који је ступио у контакт са овим холивудским глумцем.

„Секуловићи су у Билећу стигли крајем 1884. године из Боке Которске. Доласком Аустроугарске у овај крај и подизањем великог војног логора, Билећа је у то вријеме постала значајан потрошач роба и услуга па су са разних страна пристизале многе угледне српске породице. Секуловићи су остали упамћени по томе што су заједно са мјештанима били оснивачи „Просвјете“, утемељене у Билећи 1902. године, затим Српске читаонице, те Друштва „Соко“. Глумили су на светосавским и другим приредбама, пјевали на баловима и били су ненадмашни црквени појци“.

Да им црквено пјевање није било страно, свједочи и архива. Наиме, 1933. године 3. децембра у новинама „Правда“ под насловом „Прослава Српског певачког друштва у Гери, Индиана“ изашао је чланак о прослави 20 година рада пјевачког друштва „Карађорђе“ у Америци. Као предсједник друштва наводи се херцеговачки исељеник Петар Секуловић. У мноштву чланова техничког одбора је и име његовог, тада двадесет једногодишњег сина Младена. Свега четири године касније, 1937.  лист „Време“, извјештавао је о „великом успеху на бини“ управо тог Младена у Америци:

„Овај младић се први пут истакао као глумац у позоришној групи гимназије, а касније су га ангажовали и за игре у грађанском позоришту. После тих успеха доведен је на студије у Гудман позориште, где је за три месеца освојио серију награда“, писало је у листу „Време“ у коме је још наведено да је Секуловић убрзо постао предавач у глумачкој школи те да је пред њим, „како пишу америчке новине“, велика глумачка каријера.

Породична гробница Секуловића[/caption]

И били су у праву. Младен Секуловић, поријеклом Билећанин, рођен и одрастао у Чикагу, постао је чувени холивудски глумац, познат под именом Карл Малден. Не само да је остварио каријеру, него се уписао и у листу оскароваца. Ову престижну награду америчке филмске академије освојио је 1952. године за споредну улогу у филму Елија Казана „Трамвај звани жеља“.

Упркос популарности и животу холивудске звијезде, како Мишо говори, превасходно је био човјек који је гајио велику љубав према свом, српском поријеклу и народу. Томе у прилог, цитира његове ријечи:

„Веома сам поносан на своје српско поријекло. Срећан сам што сам рођен у српској кући, крштен у српској цркви, што пјевам у српском хору и што могу да кажем да сам Србин. То задовољство носим цијелог живота“.

Мишо Кисић до танчина је упознат са животом и радом Карла Малдена. Богатство његовог стваралачког опуса, употпуњују и писма и фотографије, које је размијенио са глумцем, прослављеним у златно доба Холивуда.

До преписке је дошло непосредно након што је 2002. године Кисић објавио опширну репортажу о билећким оскаровцима, Карлу Малдену и Душану Вукотићу, у Зборнику радова „Српска проза данас“, чији је издавач СПКД „Просвјета“ у Билећи. Зборник је Малдену у Лос Анђелес однијела новинарка Мира Адања Полак. Преписка обилује неколицином писама, од којих је једно уврштено у српско издање Мемоара „Како сам успео“. А како је Мишо Кисић успио да се повеже са Карлом Малденом, податак је који постојано чува за себе.

Сазнали смо тек толико да су Мишо и Малден размијенили неколико кратких писама. Углавном учтиве форме, са ријечима захвалности од стране глумца: „Што постоји неко ко ме се сјећа у малој вароши из које породица Секуловић води поријекло“. Као одговор на репортажу, Мишо је од Малдена добио коверту пуну фотографија са разних снимања филмова.

Како смо успјели да се информишемо Мишо је Малдену послао и туристички водич Требиња, издат негдје у првим почецима 2000. године, са дијелом посвећеном Билећи. Одговор му је стигао у виду кратког писма, у којем, између осталог, пише: „Коначно сам видио гдје је мој отац Петар одрастао. Захвалан!“

О оцу Карла Малдена, Петру Перу Секуловићу, овај билећки хроничар зна да је рођен у Билећи 1886. године. Да се 1906. укрцао на брод у дубровачкој луци и стигао у Америку, гдје се и оженио 1910. Чехињом Мином Себером, са којом је добио три сина Младена, Мила и Данила. Младен се родио у Чикагу 1912. године, а умро у Лос Анђелесу 2009. године.

„Често се људи питају зашто му у пуном имену пише Младен Ђорђе Секуловић. Наиме, кад је почео да глуми промијенио је име. Кад је то рекао оцу, Петар му је саопштио: „Можда си од данас Карл Малден, али ћеш за мене, док си жив бити Младен Секуловић. И не само то, од данас си и Младен Ђорђе, да се сјећаш док си жив да ти је крсна слава Ђурђевдан. И није то заборавио. Штавише, они који су га познавали говорили су да је био скроман човјек у свему. За његов брак је важило да је био најдужи у историји Холивуда. Због повреде носа у кошарци никад није играо главне улоге, али је срцем тумачио споредне. И баш се десило да му је споредна донијела Оскара“.

У сеоском гробљу у Подосоју, које је у вријеме Секуловића било градско, и сада времену одолијевају њихова породична гробница и споменик. На спомен плочи исписана су имена глумчевог дједа и бабе, Митра и Ане Секуловић, са осталим члановима блиске породице. Глумчев отац Петар, сахрањен је у Америци.

Мишо Кисић на Црквини[/caption]

Спомен плоча у знак сјећања

 „Дјед Карла Малдена, Митар Секуловић био је трговац, а браћа његовог оца Петра (глумчеви стричеви), Лазар и Стево у Бечу су завршили занате па су у Билећи имали радње. Испред је писало „Дипломирани бечки кројач“ и „Дипломирани бечки обућар“ – Лазар и Стево Секуловић. Њихов трећи брат Веселин, био је дуго година директор Хотела „Европа“ у Сарајеву. Секуловићи су становали и имали своје радње у центру старог дијела Билеће, то су данашњи Обилићев вијенац и улице Кнеза Лазара и краља Александра. На једном од објеката, гдје је била кафана Стева и његове жене Стане, у знак сјећања на Секуловиће, Завичајни клуб Билећана у Србији заједно са Општином Билећа, 2016. године поставио је спомен плочу. Интересантно је да је име бабе Карла Малдена, Ане, у родном листу уписано са два слова „Н“. Врло је могуће да је имала неко страно поријекло, али то не могу тврдити са сигурношћу“, каже дугогодишњи билећки новинар Мишо Кисић.

Таленат за глуму у насљедство

„Посљедња од Секуловића из Билеће, стрина Карла Малдена, Стана родом од Папића са Слатине, жена Стева Секуловића, умрла је око 1970. године. Кад је дошла у Билећу била је неписмена, а истовремено и одлична глумица у аматерском позоришту. Сви су се чудили како је могла да научи текст за улоге. Тако, што јој је муж читао а она учила напамет. У представи „Коштана“ Боре Станковића, 1933. године, Хаџи Тому је глумио Стево, а Стана му је била партнерка. Упамћени су по одличној глумачкој изведби. Иначе, у представама драмске секције друштва „Просвјета“ глумила је многобројна породица Секуловића. Сачуван је плакат на коме се види да је 1914. године у представи „Балканска царица“ главну улогу тумачио стриц Карла Малдена, Стево Секуловић. И Стевова и Станина кћерка Рајка имала је дара за глуму. Не чуди што је из такве породице потекао и великан свјетског филма“.

Маја БЕГЕНИШИЋ/ Глас Требиња