У Народној библиотеци у Требињу, сутра ће бити одржана промоција књиге „Вјечна почивалишта – Српска гробља на подручју Коњица“, аутора Хаџи Ђуре Си. Куљанина у организацији Удружења Коњичана Републике Српске и Народне библиотеке Требиње.
О књизи ће говорити: Зоран Пологош, предсједник Удружења Коњичана Републике Српске, Велибор Шиповац, књижевник, и сам аутор, Хаџи Ђуро Си. Куљанин.
Хаџи Ђуро Си. Куљанин је ниску својих изузетено вриједних књига о коњичком крају (али и ширем подручју и на више тема) допунио овом која говори о бризи живих генерација о мртвима. Та брига је не само цивилизацијски чин, она је и показатељ да онај ко не води рачуна о гробовима и гробљима, узима и властити живот као пролазан. Онај ко не брине о томе негира и све што су чиниле претходне генрације које чине његово коријење. А нема, није било, нити ће бити „самониклих“ генерација. Овоземаљски одлазак завријеђује да се зна мјесто с којег је вољена особа отишла. Гробља су одувијек била на лијепим, осунчаним мјестима.
Гробља не заслужују заборав, понајмање да их прекрију коров и дивље растиње, да се на камену више не распознају биљези имена и оне двије године што су свједоци рађања и укопа, или да иструли дрвени крст…
Обићи сва српска гробља у родном крају је захтјевно, то је прави истраживачки подухват, али још више чин поштовања.
Хаџи Ђуро Си. Куљанин је у овој књизи сачувао све доступне податке о њима. Да то он није учинио, можда би, дословно сјутра, то већ било немогуће.
Када прочитате ауторову реченицу, с почетка ове књиге, да су „гробља света мјеста која чине пупчану везу између земље и неба, одакле се душе праведника узносе у Царство небеско“, одмах ће вам постати јасно колико је ова тема важна за све нас овоземаљске смртнике! А да би се душа покојника уздигла на небо, његово тијело мора најпре да нађе вјечно почивалиште у земљи од које је и постао!
Хаџи Ђуро си. Куљанина већ је својим претходним књигама инспирисао многе читаоце. Књига Српски презименослов (Поријекло, прошлост, садашњост и етничка улога српских родова на подручју Коњица у Херцеговини), засигурно је подстакао многе Коњичане (и не само Србе!) да почну размишљати, ако већ нису, о породичној историји, односно о свом поријеклу и породичном стаблу. Ма колико неко сматрао да у овим модерним временима породична традиција не би требало да заузима мјесто међу другим породичним причама, није у праву! Од времена увођења презимена у регистраторе о презименима (рани средњи вијек), родови су плели породичну лозу која је свједочила о историји поједине породице.
Романи Хаџи Ђуре Си. Куљанина (иначе, истинитог чувара српске баштине) Госпојинска црква у Челебићима, Камени мост у Коњицу, Ја, дијак Владимир и Стефанија, наишли су на веома лијеп пријем код читалачке публике.
Поред наведеног, овај аутор је објавио књигу историјско-демографске грађе Од Кулина бана до наших дана“,те завичајну монографију Украдени завичаји трокњижје Завичајност у ријечима, Завичајност у изразима и Завичајност у пјесмама.
Хаџи Ђуро Си. Куљанин се појављује и као путописац што је пером и камером биљежио своје утиске док је ходољубио и ходочастио стазама Исуса Христа, и осталих светитеља по Светој земљи након чега је од патријарха јерусалимског Теофила III добио грамату хаџије.
Књига Ходочасничко ходољубље по Светој земљи наишла је на велики одјек међу читаоцима.
Заједно са колегом Момиром Марушићем, написао је књигу са помало необичним насловом Демократски „пуцњи“ у народне хероје, или: Сентиментално присећање на преименовање неких београдских улица.
Овај аутор је 2021. године, објавио и књигу за потребе Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије: Колективни центри у Републици Србији, за избегла, прогнана и интерно расељена лица,I и II дио.
Хаџи Ђуро Си. Куљанин је добитник награде Удружења новинара Србије Лаза Костић, за најбољу новинску фотографију Остајте овдје (2005. године).
Такође, 20. децембра 2022. године додјељена му је Златна значка Културно-просветне заједнице Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
Дуго се бави новинарством… Сарађивао је у многим листовима и часописима: мостарска Слобода, сарајевске Вечерње новине, коњички Трећи март... Писао је и за београдске дневне новине Експрес политику, Политику, Глас јавности, али и часопису Јавност (Република Српска).
Аутор се бави и карикатуром, а објављивао је у Политици, Јавности, Гласу jавности и Правом одговору.
Главни и одговорни је уредник Правог одговора, првог часописа на подручју бивше Југославије за избјегла, расељена и прогнана лица и мигранте.
Члан је Удружења новинара Србије и члан Удружења књижевника Србије.
Хаџи Ђуро Си. Куљанин је рођен у селу Загорице код Коњица, на сјеверу Херцеговине. Школовао се у Коњицу, Сарајеву и Београду. Живи и ради у Београду.
Почетак је у 19 часова.
.jpg)
