У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је промовисана књига "Огњена Марија Ливањска" аутора Буда Симоновића и отворена изложба "Срби Ливањског поља-трагови кроз векове", које свједоче о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини 1941. године.
Изложба "Срби Ливањског поља-трагови кроз векове", коју је припремило Удружење "Огњена Марија Ливањска" из Београда, документарног је карактера, а аутори су Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић.
Предсједник Управног одбора Удружења Гордана Достанић изјавила је да ово удружење постоји 10 година и да је настало из жеље да буде сачувано сјећање на српске жртве.
Она је истакла да је потребно сачувати велику културну баштину Срба у Ливањском пољу.
"Српска заједница на подручју Ливањског поља је бројчано мала и сваке године старија. Тамо су гробови наших предака, па су пројекти Удружења углавном усмерени на обнову цркава, споменика и слично", рекла је Достанићева.
Она је навела да је послије Другог свјетског рата било забрањивано да се јавно манифестује сјећање на жртве, али је оно његовано у оквиру породица.
"То је било тако велико страдање да је оставило печат на скоро сваку српску породицу. Готово да нема породице из које неко није страдао. Неке су потпуно затрте, а села су нестала у том покољу 1941. године. Страдали су само зато што су били Срби, православци", рекла је Достанићева.
Аутор књиге "Огњена Марија Ливањска" Будо Симоновић рекао је да су се најтежи злочини у Ливну и околини десили на Огњену Марију 1941. године, што га је подстакло да тако назове књигу.
Он је навео да је сасвим случајно 1990. године у Ливну дошао до сазнања да у селу Челебићи постоји споменик на коме су уписана имена домаћина и број страдалих из породице.
Симоновић каже да је 1990. године пронашао старицу која је у вријеме тог злочина око мјесец дана била у јами, те да је тако почело истраживање.
"Тешко је било наговорити људе да након 50 година говоре о тако страшном страдању. Док сам писао питао сам се да ли ће људи то вјеровати, па сам сваки детаљ испитао до краја", рекао је Симоновић, наводећи да се чак спустио у јаму дубоку 46 метара да би видио да ли је могуће да су ту страдали људи.
Он каже да се приче 11 преживјелих у потпуности поклапају у свим детаљима.
"У књизи имамо по имену и презимену 1.587 жртава, од којих су половина дјеца узраста до 14 година", рекао је Симоновић.
Он је додао да сада у Ливну живи осморо Срба, а на цијелом том подручју стотињак.
Удружење "Огњена Марија Ливањска" функционише од 2012. године, а мисија му је одржавање међусобних веза ливањских Срба с циљем реализације бројних пројеката у вези са очувањем културно-историјског насљеђа и сјећања на страдале Србе ливањског краја.
.jpg)
