Њујорк, Њујорк (Маја)
На Палићу, на сјеверу Бачке, послије дуже времена, а срећним поводом, сретох се са ближњом и мало даљом родбином.
Сретох се, дакле, са „овим мојим“ који су ми током прољетошњих, љетошњих и минулих јесењих мјесеци пунили „инбокс“ сликама са својих путовања по далеком и бијелом свијету пуном чуда и чудеса.
Из Њујорка (Маја)
Храстови из Луизијане (Маја)
Њу Орлеанс (Маја)
Помињао сам им у ћаскањима Дучићеве, Андрићеве и Анђелићеве путописе преко којих сам се „телепортирао“ на меридијане подаље од Херцеговине, указивао на Марк Твеновог „Наивчину на путовању“, на бриљатну „Приземну Америку“ Иљфа и Петрова, на одлична „Писма из Норвешке“ Исидоре Секулић... на непоновљиви шарм „Ходољубља“ Зуке Џумхура, заносни лиризам „Скитњи“ Матка Пеића – универзитетског професора који се на путевима није растајао од свог пиштоља којим је одвраћао евентуалне токсичне (кафанске) ликове од насртаја на сопствену лирску личност по славонским и другим селима и засеоцима. Говорио им о мајсторском баратању пушком Ивана Тургењева и Јурија Kазакова, још бољем њиховом баратању стилистиком руског језика у, за данашњег читаоца, дугим и досадним описима руске природе! Итд, итд – или ет цетера, ет цетера.
Сутон у Њу Орлеансу (Маја)
Сеул (Срђан)
Шангајски призор (Милица)
Приче из Гутембергове галаксије не очаравају посебно младе људе одрасле у – цивилизацији слике. Но, како ни ту нисам посве одоцнио, односно како смо их, прво њихов ђед Ристо у Љубињу, потом унеколико и ја – учили „узимању кадра“ и неким елементима снимања, ево, уз ову цртицу, како то они примјењују по свијету, првенствено за своје личне колекције... А донекле као и доказ да се путописи дају причати – без ријечи – кроз фотографије. Рецимо, овако... каткад репортерски, каткад чисто документаристички.
Шангај - небодери до облака (Милица)
Сутон у Шангају (Срђан)
.jpg)
