Вијест да је Марина Милићевић, доцент на Факултету за производњу и менаџмент, добитник престижне награде Математичког института Српске академије наука и уметности, за један од најбољих доктората одбрањених у 2020. години, обрадовала је академску заједницу Требиња и Републике Српске.
Марина Милићевић је рођена у Сарајеву 1987. године као Марина Зиројевић. Основно и средње образовање завршила је у Гацку. У Требиње је стигла 2005. године када је уписала Факултет за производњу и менаџмент.
„Ни слутила нисам да ћу том одлуком отворити себи многа врата, упознати животног сапутника, стећи пријатељства за цијели живот, наићи на многе племените људе и постати дио радног колектива факултета. Током студија имала сам прилику учити од еминентних професора, а стечено знање на основним студијама добро ме је припремило за наставак школовања. Факултет сам завршила 2010. године и исте године као студент са највећим просјеком оцјена почела да радим на Факултету, најприје као приправник, а наредне године и као асистент“ – евоцира успомене др Марина Милићевић и тихим гласом наставља:
„Упоредо са запослењем на факултету, уписала сам и магистарске студије из примијењене математике на Филозофском факултету на Палама. Магистарски рад из области теорије графова под називом 'Проблем карактеризације групе аутоморфизама графа' одбранила сам 2015. године. Теорија графова је област математике која је велику примјену нашла у информатици, највише захваљујући чињеници да су графови веома погодни за опис модела и структура података. Овако савремена тема магистарског рада учинила ми је истраживања занимљивим и омогућила да већ током магистарских студија објавим научне радове у значајним часописима“.
Академска љествица награђене Марине почела је на Факултету за производњу и менаџмент 2011. године када је изабрана у звање асистента. Четири године послије изабрана је у звање вишег асистента, а у априлу ове године изабрана је у звање доцента за ужу научну област рачунарске науке.
Са супругом Синишом на одбрани докторске дисертације
„Током десетогодишњег рада на факултету изводим аудиторне вјежбе из математике и лабораторијске вјежбе из рачунарске групе предмета. Спој примијењене математике и рачунарских наука веома је користан и примјењив, посебно за студенте техничких факултета, а мултидисциплинарност оваквог типа је нешто што је тренд у свијету. Међутим, рад на високошколској установи никако не подразумијева само наставни процес. Значајан дио рада је и научно-истраживачки рад, што подразумијева стално напредовање, објављивање радова у домаћим и страним часописима, учешће на конференцијама, писање и реализацију научних пројеката и слично“ – додаје др Милићевић, чију је прву деценију рада на факултету обиљежила сарадња са колегама у организовању више научних конференција и припреми бројних зборника радова.
Докторске студије на студијском програму Математика у техници на Факултету техничких наука из Новог Сада, Марина Милићевић је уписала 2016. године. Положивши све предмете који су предвиђени наставним планом и програмом, 2018. године јој је одобрена тема дисертације 'Формални системи за доказивање теорема инциденције'. Током израде докторске дисертације објавила је бројне научне радове у више међународно признатих часописа са SCI листе. Такође, током израде дисертације, имала је прилику да своја истраживања представи на међународним конференцијима.
„Ментори дисертације били су др Ђорђе Баралић и др Зоран Петрић. Дисертација је изразито мултидисциплинарна - покрива области које укључују математичку логику (теорија доказа, аутоматско доказивање теорема), комбинаторну топологију (симплицијални комплекси, триангулисане површи), пројективну геометрију (класичне теореме инциденције). Поред тога, интензивно су коришћени програмски пакети: геометријско-динамички софтвер Cinderella, пакет MATLAB као и данас веома популарни доказивачи теорема Isabelle и Coq. У дисертацији сам развила нови формални систем за доказивање теорема инциденције у пројективној геометији. Теореме инциденције у пројективној геометрији су тврдње које укључују само тачке и праве, а једина релација међу овим објектима је релација инциденције. Сам мотив за истраживање које је спроведено током израде дисертације изникао је из резултата њемачког научника Јургена Рихтера-Геберта и његових коаутора. У њиховим радовима дат је, између осталих и Чева/Менелај метод за доказивање теорема инциденције у пројективној геометрији. Задатак који је постављен пред дисертацију јесте формализација ове методе Рихтер-Геберта. Ова формализација изведена је успостављењем једностраног секвентног система за доказивање теорема инциденције у којем су атомске формуле дате у облику шесторки тачака. Атомска формула система, који сам назвала Менелајев систем, означава да дата шесторка тачака формира Менелајеву конфигурацију, при чему прве три тачке из шесторке означавају тјемена троугла, а последње три тачке су колинеарне тачке са Менелајеве праве. Горе поменута формализација изведена је кориштењем симплицијалне хомологије. На овај начин у игру је уведена и тополошка апаратура, а даље сам, кориштењем тополошких знања о симплицијалним комплексима који су у темељу овог формалног система, у МАТЛАБ-у имплементирала процедуре за провјеру да ли је неки скуп шесторки комплекс чија је геометријска реализација затворена, оријентисана површ. У дисертацији сам увела и знатан број резултата инциденције кроз примјере ишчитавања резултата инциденције из секвената система“ – појашњава нам срж своје дисертације др Марина Милићевић.
Када је докторирала, а било је то крајем октобра 2020. године, Марина Милићевић, није ни слутила да ће њена докторска дисертација бити награђена као једна од најбољих, али искрено признаје да је срећна што се још увијек вреднује труд, рад и знање.
„Сада, када је ова фаза у мом научном животу успјешно завршена и упркос томе што се за научног радника истраживање никако не завршава одбраном докторске дисертације, отворило се простора за многе ствари за које у претходном периоду нисам имала времена. У првом реду ту је породица, али и неки други пројекти који су, услед рада на докторату били запостављени“ – скромно додаје Марина и истиче да иза сваког доктората стоји огроман труд и несебична посвећеност те да и поред највеће воље и упорности без помоћи и подршке најближих ова докторска дисертација не би била то што јесте.
Зато огромну захвалност дугује породици, колегама са Факултета за производњу и менаџмент, који су, како рече, својом пажњом, разумијевањем и ситницама уткали дио себе у успјешан завршетак њене тезе.
„Такође, током скоро три деценије свога постојања, Факултет његује младе кадрове, па тако ни институционална подршка није изостала. Важно је споменути и Министарство за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво у Влади РС, које сваке године расписује конкурс за суфинансирање израде докторске дисертације и тако помогне приликом трошкова школовања. Велику подршку добила сам од својих ментора - др Зорана Петрића и др Ђорђа Баралића“.
Не крије Марина у нашем разговору да јој награда Математичког института САНУ за најбољу одбрањену докторску дисертацију из области математике много значи.
„Награда је дошла у тренутку када су се емоције и еуфорија око завршеног и одбрањеног доктората мало слегле. За тренутак ме вратила у дане непрестаног рада на дисертацији и подсјетила да се сваки частан труд и рад исплати. Част ми је што је дисертације оцјењивала комисија сачињена од еминентних професора и што су у мом раду препознали квалитет. То ме инспирише да у истом духу и истим темпом наставим и даље, не само на пословном и научном плану, него и на личном и породичном“ – закључила је наш разговор Херцеговка која је доказала да знање увијек исплива на површину.
