Okrugli sto Skoplje.jpg (129 KB)

Александар Саша Волић, водитељ разговора

Дуо драма Љубомира Морева „Гласови“ парафраза је Бекетовог (анти)комада „Чекајући Годоа“. Елементи сценографије су сведени. На сцени je пањ умjесто осушеног дрвета, празан простор сцене је посут употријебљеним кесама, баченим папирићима и амбалажом, тетрапаком и пластичним боцама. Сметљиште, уз двије метле и канту за смеће, на којем су два радника градске хигијене Тоти и Гого док су у Бекетовом Годоу двојица скитница Владимир и Естрагон. У овој представи преовладава комични елеменат, који је публика препознала, та комика добро функционише, не треба то кочити, треба пустити ту потребу скопског глумачког ансамбла за игром на публику, да, прије свега, засмију гледаоце, уживајући у властитој игри. Театар „Чекори “из Скопља имао је у младој редитељки Маји Ђурчевској поузданог, вриједног сарадника, који је фаворизовао игру током процеса постављања овог комада. То се препознаје током играња представе, у интеракцији и између глумаца и гледалаца. У њиховој интерпретацији комедије Љ.Морева види се да има драмских сукоба, препознају се и предмети сукоба и ситуација помирења, али радња је морала да буде сценски конкретнија. Кад се понавља исти гест, поступак обијања кофера на истовјетан начин шест, седам пута, настаје прекид илузије – гледалац то тумачи као одсуство промишљања протагониста. И то га враћа у реалан живот и он напушта свијет представе. Награду Жирија публике освојио је Марко Џамбазоски, који је за нијансу био увјерљивији од Николе Димевског.

Милица Буквић, награђена глумица на  Републичком фестивалу у Кули 2021. године

Maja Bukvic.jpg (80 KB)

Ансамбл из Македоније је ликовно толико добар, глумци добро пристају један другом и овом комаду. Оно што ме посебно дирнуло је да су показали да и људи који су најниже рангирани на социјалној љествиници имају своји лијеп унутрашњи живот, ствари о којима маштају. Ово је била изузетно лијепа представа и хвала на отркивању овог текста, по мени „балканског ђубретарског танга“.

Симка Ђурчевска, мајка редитељке представе „Гласови“ и преводилац

Simka Djurcevski.jpg (68 KB)

Изузетно ми је драго што сам послије 30 година у Требињу. Само сам подршка Маји, јер  знам да су уложили пуно труда и да воле театар. Представа ми је изузетно драга, показали су и хумор и игру и љубав, све оно што се може пренијети публици. Фестивал фестивала је за мене посебан доживљај и биће ми част да, уколико будем могла, и наредне године дођем у Требиње.

Драган Копривица, режисер

Dragan Koprvica33.jpg (58 KB)

Оно ште ме задивило у техничком смислу је што смо имали дуо драму и реплику на реплику. Задивљујуће је како су глумци успјели да науче оволико текста. Владали су од почетка до краја текстом. Постојала је сјајна интеракција на сцени. У животу једне представе постоји континуитет и редитељи не сматрају финалом финала премијерно извођење. Зато мислим да ће млади редитељ радити одређене интервенције у представи. Чини ми се да дуо драма од два лика и сат и по трајања дјелује помало анахроно. Све оно најљепше је могло да се каже у сат времена, јер се помало дошло у ситацију да доминира жанр литерарног театра, а литерарна страна цијеле приче је, помало, гушила и режију и глумце. Ови млади људи су се жестоко заузели да направе овај лијепи комад, али је питање да ли га треба мало дорадити и штриховати, како би се добило на компресији драмског угођаја. Постоји нешто што се може звати „креативана досада“ као драмски моменат, али ако пређе границу - представа пада. Треба осјетити докле се може гледалац варати, јер, послије одређеног времена, губи осјећај у трагању за истином и у овом случају - кофером. Боље је што кофер није отворен, али треба тачно знати докле се гледалац смије вртјети у магичном кругу. 

Никола Булатовић, награђивани глумац из Крушчића

Nikola Bulatovic.jpg (63 KB)

Добра представа, даровити глумци и било их је пријатно гледати. Оно што ми није било јасно, као гледаоцу, је хијерархја између ликова од почетка. Час је Марко надређен Николи, а послије некога времена, Никола пријети Марку, то нисам до краја препознао. Честитке на лијепој представи симпатичном ансамблу са добрим глумцима.

Милован Здравковић, театролог

Milovan 88Zdravkovic.jpg (82 KB)

Ово је потрдило да је ово Фестивал истраживачког позоришта. Ово је глумачка, а и редитељска представа, у сваком погледу права позоришна представа на трагу апсурдног театра и жеље човјека да се нешто деси и да му нешто ­­­„пане с неба“. Илузија човјека је да му неко, не господ Бог, помогне да се спаси и добије нешто ирационално. Ансамбла из Скопља је то лијепо искористио и направио истраживачку глумачку представу, што је и задатак аматерских позоришта. 

Лука Кецман, театролог

Luka Kecman9.jpg (104 KB)

Ансамбл из Македоније је узео текст који, можда, посјећа на Годоа. Толико је разлике између Бекетовог текста и овога, да се не бих усуђивао да поредим. Његов Годо почива на антидрами, негирању радње и једном празном простору. Простор радње у овом остварењу је прилично дефинисан, имају врло јасан предмет радње и ликове који имају своју биографију. Поставља се питање зашто глумци на сцени не отварају кофер, шта је то што их спречава, без обзира што су на почетку предмет спотицања њихова маштања и надања - шта ће се дестити и шта ће наћи кад га отворе. То се спроводи до краја потпуно немотивисано, јер су потрошили све могуће варијанте и негдје је требало да услиједи отварање кофера у коме је могло бити ништа или нешто. Глумци су имали још један задатак, јасна им је радња, они су чистачи и не раде свој посао, одмах добијају карактеристику да су поприлично лијени, а на крају схватимо што не чисте. Много тога текст говори што даје ликовима све оно што је неопходно да се игра једна класична драма, а заправо, мисли се на Годоа. Волио бих кад би мало поразмислили о томе, јер имају два одлична глумца, који се прате у сваком тренутку. Дешава се и да један глумац отвори простор игре другом, што је одлика професионалаца. Они су створили два лика који су у стању да из ништа направе нешто комично. У неколико наврата, публика је реаговала на дијалог, а с обзиром да је цијела прича у дијалогу, негдје ту постоји простор који требао се отворити, шта један глумац ради када други на кратко изађе. Представа има и неке благе елементе трилера, публика је имала могућност да размишља  о много тога, али је одлучено да се то напусти, јер је нетрагом нестао кофер, као и човјек и ту они стављају тачку. Тачно су казали да наша машта, најчешће, остаје у сфери илузије. Потпуно су оправдали учешће на Фестивалу  фестивала.

Саво Мучибабић, секретар Савеза умјетничког стваралаштва аматера Војводине

Savo Mucibabic.jpg (57 KB)

Оно што је било карактеристика војвођанског фестивала је и овога, појавио се велики број младих људи, што је охрабрујуће послије паузе која нас је била јако забринула. Лично сам очекивао да ће се у представи отворити кофер и да у њему неће наћи ништа. Сматрам да је нађено најбоље рјешење - кофер се изгубио и публика не зна да ли је нешто било, а то, на неки начин, доприноси основној идеји цијеле представе.

Горан Булајић, режисер

Gora2n Bulaic.jpg (73 KB)

Представа из Македоније има драматуршки оквир, али то је једна од драматуршких варијација на тему. Знао сам кад се појавио кофер, из стила и начина интерпретације, да он неће бити отворен до краја, али негдје је дуго трајала то ишчекивање. Позориште је увијек ишчекивање и тражење одговора, а  све је питање тајминга, колико смо мотивисани да нешто чекамо. Елементарна ствар тајминг, а у позоришту се увијек чека одговор, и у вербалном и невербалном театру. Сугеришем да разрјешење у овом комаду дође раније, преиграло се, иако су глумци компатибилни.

У позоришту мора свака радња бити урађена до краја,“ кад узмете метлу, метите“. Не можете кофер десет пута „чачкати“. Занат позоришта је да свака физичка радња мора бити мотивисана и завршена. Допало ми се свођење на филозофију и психологију малог човјека и то вријеме без времена коју експлотатишете у комаду. Одбранили сте тезу да је све у малом човјеку и на нивоу некаквог интерног сукоба. Ансамбл из Скопља је то лијепо урадио, али морају наћи позоришно јачи и технички дотјеранији пут да би причу испричали до краја.

Зоран Ђерић, театролог

Zoran Djeric6.jpg (78 KB)

Ова комедија има бекетовске и апсурдне елементе, посебно кофер, који је фантастичан. Метафора ђубришта, заиста даје велики потенцијал и јака је метафора, која можда, није до краја искориштена. Имали смо уједначену игру глумаца и није било грешака у размјени реплика. Можда је била дуга представа да би се сачувао интензитет, али има добар хуморни потенцијал и честитам ансамблу из Македоније.

Алексадар Рашковић, позориште Трстеник

Aleksandar Raskovic.jpg (60 KB)

Свака част за научени текст, баш га много има. Било је лагано пратити глумце из Македоније, иако је језичка баријера мало отежавала ствар. Честитам аматерима из Скопља.