Ријеткост је када у времену медијског суноврата, и свеколике и сваколике доступности, писања по принципу „копи пејст“, неко се одлучи на оригиналан корак.

Још је већа ријеткост када се тај неко оствари у стрипу, умјетничкој форми која није више популарна као некада.

А највећа ријеткост је да се све то оствари у Невесињу, које, да ставимо руку на срце, баш као ни Требиње, нема неку „стриповску историју“.

Али увијек постоји оно али....

Screenshot_24 - Copy.jpg (147 KB)

Тако је свјетлост дана недавно угледао стрип албум “Тетовирани облаци”, ауторског тандема сценаристе-пјесника Јована Братића и цртача Горана Лојпура.

Једна итекако оригинална новост је то да је ово, по субјективном мишљењу потписника ових редова, крајње занимљива, стриповско-умјетничка симбиоза. Тандем је радио на сљедећи начин - Јован је писао пјесме на Горанове цртеже, уз крајње надахнут и аутентичан стрип, као крајњи резултат сарадње. Јованови стихови, изузетно прате Горанове фантастичне цртеже, и како ништа у животу није случајно, није ни ово јер је све посљедица пријатељства и заједничке љубави према стрипу.

„ И међусобног капирања“, промрљао је Горан Нона Лојпур, који нам се одао да му никакви у животу ауторитети нису одговарали.

„Са Лојпуром сам се упознао у току ратних збивања деведесетих година у специфичним условима. Он је иначе Мостарац, кога су комплексне околности довеле у Невесиње. По много чему је био оригиналан и харизматичан, али када сам се увјерио да је истински познавалац стрипа и да помало као и ја црта сопствене стрипове, наше познанство је добило нову потпунију димензију. Уживање је било пронаћи саговорника о бројним стрип темама, гдје смо један другога мотивисали и анализирали. По афинитетима и жанровски смо различити, али се употпуности разумијемо и поштујемо“, каже Братић.

GORAN NONA LOJPUR - Copy.jpg (110 KB)

Горан Лојпур

„Било је то на неком од бројних 'терена'. Прелиставали смо заједничке стрип радове и сконтали да можемо заједно, али као спој неспојивог. Другујемо скоро тридесет година и ми смо као онај минус и плус. Јован је традиционалиста, класичан, патријархално одгојен, озбиљан, одговоран, поуздан и савјестан грађанин. Не псује, не опија се, нема порока, итд. Е, а ја сам све супротно од наведеног“, не без поноса говори Горан Лојпур.

Он истиче да њихови стрипови, а заиста је тако, немају ниједну заједничку тачку осим папира и оловке.

„Код договора и реализације овог стрипа није било проблема. Чак сам био позитивно изненађен како се Јован добро снашао и уклопио у моје халуциногене цртеже. Ово је први и једини стрип у свијету код кога је прво настао цртеж затим текст. Обично прво иде текст па сценарио, а затим графичка реализација“, каже Лојпур који нам признаје да му нимало не прија медијска пажња, али с обзиром да је са потписником овог текста дугогодишњи пријатељ, било је по принципу „ајд' добро“.

„Много је важна спонтаност, као кључни покретач идеје која је довела до настанка овог албума. 'Тетовирани облаци' су се 'издигли' спонтано и мислим да су круна нашег дружења и разумијевања у овом послу. Горан је имао низ урађених табли без текста, са својим оригиналним стилом цртања и онако сам размишљао да је права штета да то стоји тако неексплоатисано. Упоредо са стрипом бавим се и писањем поезије и посматрајући Горанове цртеже видио сам да су они сами од себе визуелна поезија и само сам употријебио свој поетски осјећај да текстуално и ријечима оживим сваку његову таблу. Видио сам одмах да је то нешто потпуно ново и да ће бити интересантно. Цртежи су ми давали инспирацију да и пишем потпуно другим стилом од мог уобичајеног. Приступ писању је био новина и посебан мотив. То је слично као када имате компоновану музику и онда на њу убацујете текст који се уклапа у аранжман композиције“, каже Братић.

Наслов албума представља садржај који можемо видјети на таблама овог лирско-цртачког експеримента, иако Лојупур истиче да није посљедица неког посебног плана, већ тренутног надахнућа аутора.

„Сви наслови који се дуго смишљају нису добри. Код нас је било овако. Три, четири, сад! - и на брзину наизмјенично смо износили своје приједлоге. Када сам изговорио 'Тетовирани облаци', Јово рече стоп и то је то. 'Тетовирани облаци'. Значи, наслов је настао у неких седам, можда осам секунда“, нема дилеме Лојпур.

Обојица кажу да нису претјерано размишљали о стварању посебне стрип форме кроз комбиновање цртежа и лирике, већ да им је било важније да пренесу емоцију и надахнуће које су осјећали током стваралачког процеса и да оставе неки траг о том процесу.

JOVAN BRATIC - Copy.jpg (124 KB)

Јован Братић

„Ова симбиоза поезије и стрипа биће добитна комбинација и обрадоваће и љубитеље оба умјетничка израза. Мислим да ће експеримент успјети и постати занимљив траг у једном специфичном времену. Неке прве оцјене љубитеља стрипа и поезије су нас итекако обрадовале“, каже Братић.

Лојупур истиче да је права умјетност изнад било каквих подјела, те да је свеједно да ли ће неко албум гледати као поезију или стрип. И онако, из срца, коначно „отвара душу“. „Човјечанство и цивилизација су на издисају, а умјетност је задња сламка спаса у овом суноврату човјечанства“ – каже Лојпур.

Сам албум штампан је у Б5 формату са тврдим корицама на 80 црно-бијелих страна, док насловне корице излазе у три боје. Уреднички дио посла обавио је Предраг Иконић, илустрација на насловној страници дјело је Горана Лојупура, док је дизајн и лого рад Дејана Шијука. Издавач је “Девета димензија”, која наставља своју серију издања стрип аутора из Републике Српске.

Screenshot_23 - Copy.jpg (143 KB)

Недавно су стрип аутори из Невесиња свој рад представили у свом мјесту. За очекивати је њихов долазак и у друге дијелове регије.

СКЛАД И КУЛМИНАЦИЈА

„Ако бих одабрао праву ријеч да опишем збирку стриповане поезије или поетског стрипа, та ријеч не би била ова из наслова, односно склад, већ једна нешто дужа и прецизнија – кулминација. Сви догађаји у животима Јована Братића и Горана Лојпура: дјетињство, рат, настањивање у Невесињу, те збирке поезије и стрипа са једне и кратки стрипови са друге стране, као и обострано пријатељство и респект који трају деценијама, довели су до настанка овог дјела и, уз ризик да претјерам, рећи ћу да је ово дјело крунски врхунац оба аутора“ – каже Вељковић, стрип критичар и сценариста.

ЦРТАМ КАД МИ ДОЂЕ

Горан Нона Лојпур, Мостарац по рођењу а стрип велемајстор по опредјељењу нам каже да му се свиђа како је свој посао радио легендарни Хуго Прат, аутор Корта Малтезеа. Једном давно, када сам га посјетио на напуштеној фарми у близини Невесиња, коју је „ко фол“ чувао, причао нам је. Онако мостарски, вукући ријечи:

„Ја цртам кад ми дође. Не умијем другачије. Ево, данима ништа, а онда и нацртам нешто. Ја говорим оловком и рапидографом“. 

Прича да су му нудили да црта увиђаје, да учи дјецу цртању, да ... „Бјери, мајке ти. Нек они цртају. Један дан овдје чувам - ништа, други дан претражујем - ништа, трећи дан из даљине гледам то - ништа. А у ствари све. Савршенство“, говори. И црта.