У свијету је актуелна пандемија вируса корона, а симптоми код обољелих су специфични. Међутим, иако се о њему прича већ дуго, многи и даље нису довољно информисани.

korona-9.jpg (92 KB)

Посљедњих неколико седмица свијет се бори против Sars-CoV-2 вируса, који се појавио у многим земљама, због чега су предузете озбиљне мјере како би се зауставило његово ширење. Ипак, многима и даље није јасно који су симптоми овог вируса и на што требате обратити пажњу па је „Сајанс инсајдер“ на Фејбуку објавио снимак у којем је то објаснио.

Како кажу у видеу, у почетку вам може дјеловати да је у питању прехлада и могли бисте бити у праву, али COVID-19 може ескалирати. Према удруженој мисији Свјетске здравствене организације и Кине у вези с новим вирусом корона, до 20. фебруара 2020. године установљено је да је 80 одсто обољелих имало благе симптоме или симптоме средње јачине, 14 одсто је имало озбиљне симптоме, док је 6 одсто обољелих било у критичном стању.

Благи симптоми COVID-19 нису исти као благи симптоми прехладе, него су прилично јаки у односу на њих. Сви симптоми осим недостатка кисеоника сврстани су у категорију благих.

Озбиљним случајевима потребан је додатни кисеоник, а у категорију критичних спадају они којима откажу респираторни органи или више органа.

Симптоми, третмани и вријеме инкубације болести варирају у зависности од тога којој категорији пацијент припада.

Симптоми и инкубација

Потребно је да прође два до 14 дана од изложености вирусу како би се појавили први симптоми болести. У овом периоду може вам дјеловати да имате симптоме прехладе или грипа. Многи пацијенти у почетном стадијуму болести имају температуру.

Установљено је да је чак 88 одсто људи обољелих од COVID-19 имало температуру, док је једна кинеска студија утврдила да је 44 одсто пацијената имало температуру по доласку у болницу, док ју је касније развило чак 89 одсто.

Међутим, било је и случајева да се гастроинтестинални симптоми, који укључују дијареју, мучнину, повраћање и абдоминалну нелагодност, појаве неколико дана прије респираторних симптома.

Ипак, ово није правило, јер је COVID-19 болест респираторних органа. То значи да ће код већине пацијента болест почети и завршити се у плућима.

У раним данима инфекције вирус напада станице плућа. Ово може оштетити трепље које чисте ваздушне путеве од слузи и других штетних ствари. Када се ове станице инфицирају, оне умиру и тако придоносе количини штетних твари, ометајући тако способност вашег тијела да држи сувишне честице изван плућа и душника. Упала изазива оштећење, а оштећење изазива јачу упалу, а овај циклус може се наставити све док не преостане здравог ткива.

Упала може бити објашњење због којег је суви кашаљ један од најчешћих симптома. Исто вриједи и за недостатак ваздуха и за производњу слузи. Други симптоми који се могу јавити су умор, сувоћа грла, главобоља, бол у зглобовима и мишићима, дрхтавица и цурење из носа.

До петог дана од заразе пацијенти који су већ били болесни од нечега могу осјетити да имају проблема с дисањем, а најчешће прође седам дана прије него што обољели оде у болницу.

Опоравак и лијечење

Они с благим симптомима најчешће се опораве за седам дана, али они са симптомима средње јачине, с озбиљним симптомима и критични случајеви развију упалу плућа, која може бити слабија или толико јака да пацијенту угрози живот. Ови пацијенти могу се опоравити за неколико дана, а може и се догодити да лијечење траје неколико седмица.

Код оних с озбиљним симптомима и оних у критичном стању симптоми могу ескалирати у акутни респираторни дистрес синдром. Овај синдром јавља се када се течност накупи у плућима. Упала покреће поплаву имунолошких станица које нападају инфекцију. Оне су обично изоловане у инфицираним подручјима, али тијело некад пређе ту границу па имунолошке станице почну уништавати све на свом путу, укључујући и здраве станице.

Акутни респираторни дистрес синдром има фаталан исход у 30 до 40 одсто случајева. Код критичних случајева може доћи до отказивања органа за дисање због чега они морају бити на апаратима који их одржавају у животу и тада ови случајеви завршавају на интензивној њези. Они су прикачени на респираторе који повећавају количину кисеоника у њиховој крви јер плућа то више не раде. Ако се овај третман не покаже као дјелотворан, плућа постају превише преплављена да би могла испоручити кисеоник у крвоток. То је узрок већине смртних случајева код COVID-19, а чак и када пацијент преживи ову фазу, плућа му могу бити трајно оштећена.

Сарс је направио рупе у плућима неких људи, а овакве промјене уочене су и код оних који су инфицирани вирусом корона Sars-CoV-2.

Шта након лијечења?

Рана истраживања открила су да већина људи који су умрли од COVID-19 премине у року од 14 до 19 дана од инфицирања, док се они који се опораве пусте из болнице након двије и по седмице. Ипак, већини озбиљних и критичних случајева потребно је неколико мјесеци да се опораве.

Док је пацијент у периоду опоравка могуће је да и даље буде преносилац заразе па због тога треба да у консултацији с доктором установи када више није ризик за друге.

За сада још немамо вакцину за вирус па је најбоље да пазимо да се не изложимо вирусу. COVID-19 се лако преноси с особе на особу, преко кихања и кашљања. Зато често перите руке и избјегавајте близак контакт с људима који су болесни и чистите и дезинфицирајте површине које користите свакодневно.