Оториноларингологија, мала служба у Болници Требиње, на посљедњем спрату лијево, иза чијих врата ће вас дочекати љубазне сестре и још љубазније докторице, неправедно је запостављена већ годинама уназад. Иако ову Службу чине само двије докторице, двије медицинске сестре и један физиотерапеут, иако им недостаје и особља и инструмената за ефикаснији рад, ови медицински радници улажу све своје напоре да пацијенти не осјете те недостатке, да добију његу какву заслужују и да им се посвете колико год то болнички услови допуштају. Јер, на крају, оне су само докторице које желе да помажу онима којима је то потребно.

Докторице Данијела Муцовић и Гордана Вучинић Вујовић - специјалисти оториноларингологије.jpg (252 KB)

Докторице Данијела Муцовић и Гордана Вучинић Вујовић - специјалисти оториноларингологије

Иако многи сматрају да је оториноларингологија уска грана медицине, њена комплексност је неоспорна. Осим што се бави проучавањем и лијечењем болести уха, носа и грла, бави се и хирургијом врата и главе, а по методама лијечења она је хируршка грана медицине. У почетку су се отологија, заједно са ринологијом, и ларингологија развијале одвојено, а тек пред крај Првог свjетског рата створена је јединствена наука. Модерна оториноларингологија проширила се и на лијечење сусједних органа - параназалних синуса, једњака, трахеје и бронха.

У требињској Болници, у Служби за оториноларингологију раде докторица Данијела Муцовић, која је уједно и шеф службе и докторица Гордана Вучинић Вујовић. Докторице посебно истичу наду и жељу, али и потребу за својим одјељењем јер број пацијената из дана у дан је све већи, а самим тим  капацитет ове Службе не може да одговори потребама које има повећан број пацијената. Докторица Муцовић, која је Медицински факултет завршила у Нишу 1999. године, исте године је почела да ради у Болници Требиње. Иако јој медицина није била први избор, након завршетка студија, први избор специјализације јој је био ОРЛ и ниједног тренутка се није покајала. Као ни докторици Муцовић, ни докторици Вучинић Вујовић медицина није била први избор. Међутим, медицина и оториноларингологија су позив који би опет изабрала.

„Оториноларингологија нема своје одјељење, ми имамо статус службе и као служба радимо до 15 часова, а након тог времена увијек је приправан један љекар. Имамо двије собе на Одјељењу за урологију и ту су нам на услузи уролошке сестре. Потреба за одјељењем одавно постоји и заиста нам је сад пријеко потребно све – љекар, обучене одјељенске сестре, инструментарка, инструменти. Оторина се, поред уха, носа и грла бави и хирургијом главе и врата. Све се ради кроз шупљине носа, грла или уха, простор кроз који радимо је изузетно узак, а грешке могу бити фаталне“, истиче докторица Вучинић Вујовић значај своје струке.

На ријечи докторице Вучинић Вујовић се надовезује и докторица Муцовић рекавши да многи подцjењују оторину.

„Нека од најтежих хитних стања у медицини су гушење и краварење из регије главе и врата. Тада треба обезбиједити дисајни пут пацијенту. Уколико, због природе болести или опструкције горњих дисајних путева, анестезиолог не може да интубира пацијента и на тај начин му обезбиједи дисајни пут, ми радимо трахеотомију којом се ствара вјештачки отвор на предњем зиду вратног дијела душника и тако се омогућава дисање које је било поремећено па овај хируршки захват спада међу најургентније“.

Докторица Муцовић и докторица Вучинић Вујовић посебно истичу значај тога да добију своје одјељење, као и инструменте који су им неопходни за рад, али и обучене одјељенске сестре. Очекују да ће у новој Болници добити одјељење јер ово сада је импровизација у којој се изузетно тешко ради.

„Веома је тешко сналазити се у овим условима. Дневно нам у амбуланту дође минимум 20 пацијената, а да их не наручујемо тај број би био далеко већи. Једна смо од најпосјећенијих амбуланти у Болници. Најгоре је кад вас из припреме позову због нпр. дјетета које крвари или има неко страно тијело, ви дођете и немате своју сестру. Буквално смо саме у таквим ситуацијама што је врло незгодно“, каже докторица Вучинић Вујовић и подвлачи да, што се тиче операција, све нормално функционише.

ОДЈЕЉЕЊЕ ЈЕ ПОСТОЈАЛО ПРИЈЕ РАТА
„Одјељење оториноларингологије је постојало у периоду прије рата, до 1991. године. Ту је радио уважени др Кабил који је имао и своје специјализанте. Међутим, у периоду рата одјељење је угашено. На мјесту гдје је било Одјељење ОРЛ сада је Одјељење урологије, а операциона сала ОРЛ је била на мјесту данашњих интернистичких амбуланти“, прича докторица Муцовић.

Како ове докторице истичу, имају и доста пацијената који имају карциноме, који су без гркљана, не могу да гутају и нормално дишу и то су најтежи пацијенти. Они имају специфичне мирисе, причају нам докторице, и нико не може да буде са њима у соби, морају да буду сами. Шефица службе каже да у таквим ситуацијама посебно фрустрира недостатак простора и обученог особља.

Међутим, недостатак особља није спријечио докторицу Муцовић и докторицу Вучинић Вујовић да по први пут самостално ураде операцију врата и језика. Наиме, пацијенту је дијагностикован карцином језика, операција је била неопходна и она захтјева присуство најмање три хирурга.

„Ову операцију смо први пут извеле нас двије самостално, уз помоћ доктора Лазара Дрчића који је специјалиста максилофацијалне хирургије. Операција је прошла одлично. Изузетно је комплексна и специфична и грешке не смију да се дешавају. Специфичност се огледа у томе што све иде уз главне крвне судове који воде до мозга. С обзиром да у нашој Болници немамо васкуларног хирурга, уколико оштетимо крвне судове посљедице би биле фаталне. Операција је трајала око осам сати. Све лимфне жљезде које смо скинули су биле негативне што значи да није дошло до метастазе“, каже докторица Муцовић.

Служба ОРЛ броји петоро запослених - двије докторице, двије сестре и физиотерапеута.jpg (284 KB)

Служба ОРЛ броји петоро запослених - двије докторице, двије сестре и физиотерапеута

Операција коју су извеле, слажу се докторице, велика је сатисфакција.

„Било је страха, из операционе сале смо изашле преморене, али срећне и задовољне што смо саме успјеле да урадимо ову операцију која је врло комплексна. Операција коју смо извеле је велика ствар, како за нас као докторе, тако и за нашу службу. Због оваквих ствари се осјећамо и срећно, али и љуто што немамо одјељење. Међутим, очекујемо да ће се стање у нашој служби поправити изградњом нове Болнице, да ћемо добити своје одјељење које ће побољшати ефикасност и довести до бољих резултата, нове инструменте, али и потребно особље“, сагласне су докторице, а посебно истичу потребу за специјализантима оториноларингологије како би се усавршавали за извођење операције врата или неких радикалнијих операција.

ОРЛ НИЈЕ УСКА ГРАНА МЕДИЦИНЕ
„У Служби ОРЛ радимо све, од амбулантних прегледа и конзервативног лијечења па до операција. Најчешће се бавимо полипозом носа и синуса, полипима на гласницама, операцијом крајника или трећег крајника, ларингомикроскопијом која представља преглед гркљана уз помоћ ендоскопскопа који на свом доњем крају има камеру и свјетло, биопсијом, уклањањем тумора, операцијом пљувачне и штитне жљезде. Између осталог радимо и стављање цјевчица дјеци која имају појачан секрет у ушима. Ту операцију је прво радио мој стари шеф, доктор Турунташ, па сам ја наставила да је радим након његовог одласка у пензију. Операција подразумијева прављење малог реза на бубној опни кроз који се одстрањује секрет из средњег уха, а затим се ставља вентилациона цјевчица“, наводи докторица Данијела Муцовић.

Ове двије докторице не крију колико се добро слажу, једна другој допуњавају реченице у жељи да што боље представе оторину и комплексност ове медицинске гране. Међутим, као најзначајније у начину функционисања ОРЛ службе истичу то што о свим пацијентима брину заједно, у њиховој служби не постоји подјела пацијената што је, слажу се, од круцијалног значаја за добробит пацијената.