„Дерматологија је наука која се бави превенцијом, дијагностиком и лијечењем кожних обољења, док се венерологија бави лијечењем полно преносивих болести. Кожа као највећи орган човјека, просјечно око два квадратна метра, има значајну заштитну улогу од дејства бројних штетних фактора којима смо изложени сваким даном све више. Обољења коже и њених аднекси, длаке и ноктију, веома су честа, али на срећу мањи број је животно угржавајући. Иако сам скоро три деценије у дерматологији, у посљедње вријеме јављају се многе атипичне промјене које не можемо прикључити ниједном кожном обољењу. Оне су вјероватно посљедица промјена окружења и животних навика“, ријечи су којима нас докторица Дубравка Перотић уводи у Службу за дерматовенерологију.
Др Дубравка Перотић, шеф Службе за дерматовенерологију
Још давне 1998. године, докторица Перотић је завршила специјализацију и вратила се у Требиње као први специјалиста дерматовенеролог. Како до тада није било љекара ове специјализације, у требињској болници није постојала Служба за дерматовенерологију. Ипак, то није спријечило младу докторицу да стечено знање и примјени те се ангажовала и основала Службу за дерматовенерологију. Дубравка Перотић је љекар који је током читаве каријере тежио да унаприједи своју Службу.
„У Требињу није постојао дерматолог прије мене него су Требињци одлазили са упутницом у Дубровник уколико им је био потребан дерматолошки преглед. Почеци нису били лаки, нису постојале просторне могућности да се оформи одјељење него смо од самог почетка функционисали као служба која подразумијева само амбулантни дио. Убрзо након мог доласка, почели су са радом и доктор Небојша Миладиновић и медицинска сестра Бранка Милојевић и било ми је задовољство имати такве колеге и сараднике“, прича нам докторица Перотић.
Ипак, докторица Дубравка не крије да њени почеци нису били лаки, прије свега због одговорности коју је имала као шеф Службе за дерматовенерологију, а уз то и први дерматолог у Требињу. Но, сав труд и рад нису били узалудни и ова служба је подигнута на завидан ниво захваљујући залагању докторице Дубравке Перотић и њених колега који су, сви заједно, жељели да наша болница и суграђани имају могућност за дијагнозу и лијечење кожних обољења у свом граду.
„У нашој болници у почетку није постојао простор ни опрема за службу тако да је то у почетку захтијевало велики труд и ангажовање прије свега мене као шефа, али и мојих колега који су увијек били ту да заједно ријешимо сваки проблем који буде пред нама. У почетку смо колега и ја радили у простору од 19 квадрата, међутим, 2006. године смо добили могућност да се просторно проширимо и да набавимо опрему неопходну за рад. Између осталог набавили смо и дермоскоп, апарат који служи првенствено за дијагностиковање малигних обољења коже, као и за прегледе младежа. Мислим да смо били прва државна установа у којој се радила дермоскопија у оквиру пружања здравствене заштите. У том тренутку смо били одлично опремљени, а колега и ја смо редовно ишли на едукације како бисмо што више унаприједили нашу службу и познавање наше струке“, прича докторица Перотић.
Докторица Дубравка Перотић истиче посебно задовољство што је њена Служба добила два специјализанта, докторицу Анђелу Миленковић и докторицу Славицу Пиљевић које ће, отварањем нове болнице, започети своје самосталне кораке у дерматовенерологији.
„Посебно ми је жао што се никад није указала могућност да функционишемо као одјељење. Иако смо један период покушали да своје пацијенте хоспитализујемо на грудном одјељењу које нам је уступило двије просторије, то није било трајно рјешење прије свега што свака грана медицине захтијева едуковано особље из те области како би се озбиљно радило. Тако да, иако је Требиње мала средина, рекла бих да потреба за одјељењем увијек постоји, нарочито што смо удаљени од већих медицинских центара. И колегинице које су на специјализацији и ја мислимо да у новој болници треба да постоји одјељење за дерматовенерологију јер свака област у медицини је специфична и кадар мора бити едукован за то јер спровођење терапије на дерматовенерологији није исто као на другим одјељењима. Надамо се да ће у новој болници дерматовенерологија добити одјељење као награду за претходних 30 година рада и труда који су уложени да ова служба у Требињу од 1998. године буде на завидном нивоу и да може свим установама да парира у овом сегменту“, прича нам докторица Перотић.
Докторица Перотић истиче да су она и колега увијек пратили све новитете кроз конгресе, симпозијуме и семинаре како би били у току научних збивања.
„Новитета у науци увијек има па је тако и дерматологија отишла значајно напријед у односу на период кад сам студирала. У медицини је неопходно обнављати стечено знање и пратити нова сазнања јер се на тај начин шире видици. Надам се да ће се успоставити рутина гдје ће љекари и техничари сваке године имати прилику да одређено вријеме проведу на клиници јер се тамо могу видјети обољења којих нема у малим срединама или се ријетко срећу“, прича докторица и истиче да су код нас најчешћа обољења алергијска стања, екцеми, атопијски дерматитиси код дјеце, уртикарије, псоријаза, бенигни и малигни тумори коже, акне и вирусне брадавице.
ВИЗИЈА О ДЕРМАТОЛОШКО-ЕСТЕТСКОМ ЦЕНТРУ
„Још прије 20 година сам имала визију да се у болници направи дерматолошко-естетски центар који би функционисао на економском принципу. То би било добро за дерматологију која би на тај начин добила већи простор и мало одјељење са амбулантним дијелом, али и за установу због одређених материјалних средстава која би естетски центар донио. Међутим, та идеја тада није наишла на разумијевање, али се надам да ће се једном увидјети колико би отварање овог центра донијело бенефита Болници Требиње и нашој служби“, прича докторица.
Докторица Перотић наводи да су епителиоми односно карциноми коже доста честа обољења углавном код особа старије животне доби и у директној су вези са штетним дејством сунчевог зрачења. Међутим, подвлачи докторица, иако су то малигне промјене, највећи проценат се ријеши хируршким одстрањивањем. Најтежи облик малигнитета коже су меланоми, но срећом они нису чести.
На причу докторице Перотић се надовезује и Бранка Милојевић, главна медицинска сестра ове службе.
Бранка Милојевић, главна медицинска сестра Службе за дерматовенерологију
„У требињској болници радим пуне 34 године, а у Служби за дерматовенерологију 25 година. Моји први радни дани су били на хирургији на којој сам провела осам година. Када се основала дерматологија, стицајем околности прелазим тамо и морам рећи да сам са лакоћом прихватала сваки радни задатак и са ужитком долазила на посао“.
Истиче задовољство што је имала прилику да ради са докторицом Перотић и доктором Миладиновићем.
„Данас служба функционише на једном вишем нивоу и, у односу на почетак када смо били изузетно ограничених могућности, доктори су умногоме побољшали рад службе и број услуга које можемо да пружимо, а надам се да сам и ја томе допринијела. Мој посао подразумијева, прије свега, пријем пацијента у ординацију, вођење протокола, асистенцију докторици уколико је потребно, брига о стерилизацији инструмената, превијање, администрацију...“, укратко нам Бранка наводи своја задужења.
Иако су почеци били тешки, Служба за дерматовенерологију у Требињу је постигла изузетне успјехе захваљујући несебичном раду и посвећености докторице Дубравке Перотић и њених колега. Успјели су да, напорним радом, ову службу подигну на одређени ниво и на тај начин су обезбиједили суграђанима могућност лијечења у нашем граду. Данас, развојни пут ове службе је показатељ важности уложеног труда и знања, али и подстицај да будући стручњаци дерматовенеролози наставе да унапређују ову област медицине у нашој Болници.
.jpg)
