kafa.jpg (169 KB)

Postoji nekoliko pretpostavki o počecima korišćenja kafe kao napitka i sve one u sebi sadrže, u većoj ili manjoj meri, elemente legende. Najpopularnija je ona koja kaže da je etiopski pastir Kaldi jednog dana primetio da se njegove koze „čudno“ ponašaju pošto su se najele bobica s njemu nepoznatog grma.

Kako su životinje postale prilično živahne Kaldi je i sam odlučio da proba neobične plodove i zaključio je da mu oni vraćaju snagu, pa je svoje otkriće podelio s koptskim sveštenicima iz obližnjeg manastira.

 „Kafa predstavlja najčešće korišćeni stimulans i kod nas i u svetu. Njena aktivna supstanca kofein je blagi stimulans centralnog nervnog sistema i on utiče na budnost, odnosno povećava nivo budnosti. Utiče povoljno na raspoloženje i pamćenje“, objašnjava psihijatar dr Aleksandra Dutina sa klinike „Laza Lazarević“.

„Sa farmakološkog aspekta noseća supstanca u kafi je kofein, koji je alkaloid iz grupe psihostimulanasa koji deluju stimulativno i na centralni nervni sistem, ali i na mnoge druge: kardiovaskularni, gastro-intestinalni trakt i u tom smislu ispoljava farmakološke efekte“, naglašava farmakolog doc. dr Janko Samardžić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Za mnoge, kafa je mnogo više od napitka.

„Kafa je deo nekih svakodnevnih rituala koje ljudi upražnjavaju, a rituali su važan deo života. Ljudi se uz rituale oslobađaju stresa, opuštaju i podiže se nivo zadovoljstva“, tvrdi dr Aleksandra Dutina.

Uz kafu se budimo, radimo, provodimo najdraže trenutke sa porodicom i prijateljima. Pitanje koje mnogi postavljaju: da li je kafa zaista tako crna kao što izgleda?

„Kafa je napitak bez kojeg mnogi ne mogu da započnu svoj dan. Ima i pozitivne i negativne efekte. Ako bismo krenuli od pozitivnih, jeste povećanje radne sposobnosti i tonusa, ima diuretsko dejstvo, pa na taj način može da dovede do smanjenja krvnog pritiska“, napominje specijalista ishrane dr Veroslava Stanković.

„Iako je poslednjom studijom iz Velike Britanije, koja je obuhvatila pola miliona stanovnika, pokazana povezanost između uzimanja kafe i dužine životnog veka, u smislu afirmativnih pozitivnih rezultata, ali i sami autori i svi eksperti se slažu da su potrebna dodatna ispitivanja“, naglašava doc. dr Janko Samardžić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Da li je kafa dobra ili loša za nas, zavisi i od količine koju popijemo.

U velikim količinama može da dovede do nadražaja centralnog nervnog sistema sistema, ubrzanog rada srca i hipertenzije. Zato kafu treba konzumirati u čistom stanju, bez ikakvih dodataka, šećera i mleka i u umerenim količinama.