На подручју осам општина херцеговачке регије у 2018. године евидентирано је укупно 26.355 говеда, а у узгоју предњаче Билећа са 5.890 и Невесиње са 4.800 регистрованих грла - подаци су Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, Подручне јединице Требиње.

На простору од Требиња до Калиновика избројано је 87.520 оваца, највише у Невесињу - око 25.000 грла, на прошлогодипњој евиденцији је и 8.000 коза, док је број коња пао испод једне хиљаде.

Надлежни из овог подручног одјељења Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС појашњавају да сточни фонд на подручју источне Херцеговине посљедњих година биљежи значајан и континуиран раст.

Потврђују то и упоредни подаци о количинама откуљеног млијека од локалних произвођача, које су за посљедњу деценију порасле за више од шест пута - са 1,2 милиона у 2007. на 7,6 милиона литара у прошлој години.

Индустријализација десетковала сточни фонд

Ова позитивна кретања, међутим, још су далеко од стања сточног фонда од прије пола вијека и почетака индустријализације друштва, која је стрмоглавном брзином и - испоставиће се, неповратно - село оставила без свог кључног развојног ресурса: радно способног човјека на свом имању.

„Лако је тада било угасити сеоско домаћинство, стока се распродавала а са тим новцем у џепу одлазило се у већа насељна мјеста, градове и вароши. Наши упоредни подаци казују колико се на сваких десет година смањивао сточни фонд. Податке из рата немамо - а знамо да је тек тада потпуно девастиран. А послије рата људима није било једноставно да се врате и обнове живот на селу – за набавку грла и механизације, стварање услова за живот требало је новца којега тада нигдје није било“, каже Олга Видачић, виши стручни сарадник за сточарство у подручној јединици Требиње Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди.

Упоредна статистика показује да је говеда у Херцеговини данас два и по пута мање него 1971. године - када их је на евиденцији било 68.655, број оваца смањен је за више од три пута у односу на упоредну годину (314.854), а коња – разумљиво, јер више нису помоћна радна снага у домаћинству - чак за 16 пута.

За козу која је на овом подручју дуго била „партијски непријатељ“ евиденција за деценије уназад и не постоји, а захваљујући неколицини узгајивача на велико, раст у односу на предратне године биљежи једино узгој свиња, којих је лани било преко 17.000 у регији, а више од половине овог броја на подручју Билеће.

Селу недостаје радно способно становништво

Укрупњавања стада код појединих предузимљивих домаћина, појашњава Видачићева, у првом реду разлог су што посљедњих година сточарство у Херцеговини биљежи позитивна статистичка кретања, при чему проблем остаје исти и једнако озбиљан: селу недостају радно способни људи.

У руралном подручју Херцеговине углавном су старачка домаћинства, а из године у године ови људи све су мање физички способни да раде око стоке, па сразмјерно тим могућностима смањују и своја стада.

 „У наредних пет до десет година тек можемо претпоставити шта ће се на том плану дешавати. Свједоци смо да су и нашу регију захватио тренд да радноспособно становништво мигрира у средине са бољим платама. Другим ријечима, наши људи - који су након рата били на неки начин приморани да се баве неком производњом и тада бирали сточарство – већ данас имају прилику да бирају другачије. Тридесет километара од нас је Европска унија, гдје су данас велике потребе за радном снагом“, истиче она.

 

Органска производња као развојна шанса

Кроз премије за млијеко, стимулације узгоја по систему „крава-теле“ и друге различите мјере подршке овој грани пољопривреде, ресорно министарство настоји да охрабре радно способно становништво да у сточарству препознају прилику за породични бизнис.

„Херцеговина има још један важан потенцијал. Мислим да то нигдје у свијету нема  - да можете користити државну земљу за испашу и да за то не плаћате држави ништа. Што значи, довољно је да имате шталу поред куће и краве, које се могу хранити цијели дан на отвореном, и да од њих живите, па макар немали ни педаљ своје земље“, истиче Видачићева.

У односу на фарме гдје је узгој у великој мјери индустријализован и орјентисан на количину - узгој на отвореном повећава и квалитет и цијену производа, а тиме и шансе да се сточарства пристојно зарађује и живи.

 „Већина наших произвођача млијека и даље практикује узгој од пет до десет грла говеда и испашу, а не треба трошити ријечи колико је наше поднебље богато висококвалитетнмим биљем. Нећу рећи да је она данас органска, али је то у највећој мјери интегрална производња“, закључује Видачићева и додаје да би Херцеговини номинални статус подручја органске производње био од изузетног значаја за перпсективе развоја сточарства.

Р.С.