Српска православна црква и њени вјерници празнују дан Светог Прокопија.
Сматра се огњевитим свецем у које још спадају Свети Илија, Огњена Марија и Свети Пантелија.
Свети Прокопије био је хришћански светитељ из четвртог вијека.
Рођен је у Јерусалиму, као Неаније и био је војвода у служби цара Диоклецијана.
У војничкој служби прогонио је хришћане.
На једном таквом задатку, на путу према Александрији, десио се у ноћи јак земљотрес, а војводи се јавио Господ и показао крст на небу.
Од тог тренутка, цијели његов живот постао је борба за крст и хришћанство.
Када је због тога доспио у тамницу, Господ му се поново јавио и крстио га именом Прокопије.
Послије страшног мучења, погубљен је у Кесарији Палестинској и увјенчао вијенцем бесмртне славе на данашњи дан 303. године.
Народни обичаји
Каменоресци и рудари празнују Светог Прокопија као славу својих заната.
Према народном обичајном календару, овај дан се, у неким крајевима, сматра погодним за свадбе, јер Свети Прокопије походи и благосиља младенце.
С друге стране, данас се избјегава свако копање.
