У Народној библиотеци Требиње вечерас ће, од 19.00 часова, књижевно вече одржати Даниела Чолић, која је у нашем Јутарњем програму открила више о процесу настанка збирке „Диадема Херцеговине“.
„У књизи су пјесме о природи, о љубави, о Херцеговини, отуд и назив овог циклуса. То су моји утисци из претходне двије године живота у Требињу. Деведесет посто онога што пишем су оде. Можда су десет посто неке мале критике, нешто што би могло бити боље, али највећи дио је заиста одраз Херцеговине и онога што сам овдје проживјела. На корицама сам сарађивала са два умјетника одавде, Тамаром Опсеницом и Емилом Ћурићем. Корица ми изгледа као једна шарена слика, пуна живота“, описује Чолић.
Посебан изазов била јој је ћирилица, којом се у збирци такође служи.
„Читати и писати ћирилицу је захтјевно. Мислила сам да ће ићи брже, али треба времена. Зато сам у овој књизи спојила и латиницу и ћирилицу, можда је то необично, али тако се обраћам широј публици, а те двије азбуке прате једна другу. Иначе, имам збирку објављену у Мексику, а ово ми је прва ауторска књига у Европи и искрено се надам да није посљедња. Имам планове и да још више повежем слику и ћирилицу, која ми је визуелно изузетно привлачна“, наводи Чолић.
Њена књига богата је и сликама, а љубав према сликарству прати је од раног дјетињства.
„Увијек сам сликала, али никад нисам имала услове као сад у Требињу. Први пут могу свакодневно да стварам. Зато сам и уписала Академију ликовних умјетности, да се озбиљније посветим ономе што волим. Отварање 'Арт Хуб' атељеа у Требињу је природан наставак мог стваралаштва. То није галерија, већ мјесто сусрета умјетника, идеја, сарадње. Нема правила, нема чланарина, само добра воља и заједнички рад. Све је транспарентно, свако ко прође може да завири кроз стаклена врата атељеа“, поручује Чолић.
У књизи „Дијадема Херцеговине“, поред слика и фотографија чији је аутор Даниела Чолић, налазе се и двије слике њеног сина те фотографије ријека које су дјело Есада Еса Лукача, а посебну пажњу посјетиоцима ће вечерас привући аудио варијанта књиге.
„Снимила сам један дио пјесама у студију, уз музику. У књизи постоји баркод, скенирате га и дођете до приватног линка гдје можете слушати и гледати аудио-књигу. То је, мислим, нешто ново на овим просторима“, истиче Чолић.
Уз поезију и слике, вече ће употпунити и звук гитаре, а Чолић је с осмијехом додала и својеврсни опис књиге:
„То је сликовница за женску торбу. Наравно, није забрањена мушкарцима, само мислим да ће се женама посебно свидјети.“
Даниела Чолић је детаље свог умјетничког и животног пута открила у разговору са Биљаном Медар и Дарком Куртовићем.
