Требиње се, држећи се налога чувеног пјесника Јована Дучића, на овом словенском југу, развија као својеврсна културна оаза или као центар и град културе, рекао је вечерас на затварању "Дучићевих вечери поезије“ замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић.
Он је захвалио свима који су учествовали у тој тродневној манифестацији у Требињу и у, како је рекао, "Дучићевим дворовима“.
"Назвах ’Дучићевим дворима’, обје стране Требишњице и Херцеговачку Грачаницу, при том мислим и на све културне институције, локалну заједницу и на сваког грађанина овог града,“, рекао је Бошковић на обједињеној манифестацији на којој су у првом дијелу вечери говорили пјесници, након чега је одржана академија са измијењеним сценаријем прилагођеним догађају који се десио Новом Саду.
Бошковић је напоменуо да је Дучићевим донацијама, његовим идејама и цртежима, Tребиње одавно почело да се обликује као град у коме се култура третира изнад, за овдашње прилике, уобичајених стандарда и навика.
Он је подсјетио да је Требиње већ неколико година туристички магнет у коме туристички рекорди падају из године у годину, истакавши да је такав процес, што зна свако у Требињу, покренула и убрзала култура.
"Није то само у питању пројекат Требиње - Град културе, него и један културни динамизам, који у основи носи поруку, да у овом граду можете проширити своја знања, своје могућности и своје потенцијале“, навео је Бошковић.
А, центар свега биле су и остале "Дучићеве вечери поезије“, "истинско поетско светилиште“, како рече један пјесник, које окупља пјеснике и умјетнике и све оне, који у љепоти траже смисао живота и имају потребу за духом праве и истинске културе, која у себи носи трагалачку зачуђеност и запитаност духа, пред тајнама живота и свијета, додао је Бошковић.
"Дучићеве вечери поезије“ уз то повезују и стално обнављају наш, српски свеукупни духовни простор, а то духовно јединство је просто укотвљено у срж те манифестације, која је јединствена подршка подизању моралног здравља српског народа и у одбрани његовог језика, чија је постојбина баш, овдје, у Херцеговини, нагласио је Бошковић.
"Скоро да и нема великог пјесника, који, овдје, није говорио своје стихове, а кажу, да не постоји ништа скупље ни трајније од пјесме изречене од њених аутора, поготову овдје, гдје се она посебно вреднује и поштује и гдје су, за те стихове, срца свих, давно отворена“, истакао је Бошковић.
Веза Дучићевог Требиња и пјесника, његових насљедника, одавно је постала и суштинска и судбинска и зато, пјесници радо долазе "великом Дуки“ у походе, додао је Бошковић.
На овом, 57. пјесничком разговарању и саборовању подно Леотара, говорили су пјесници, награђени, током године која полако истиче, рекао је он и подсјетио и да је у оквиру тродневног пјесничког скупа у Требињу одржано и вече посвећено Дучићевом великом пријатељу, сабрату и великом пјеснику Алекси Шантићу, поводом 100 годишњице његовог одласка.
"И оно што је било изнад њихових живота, њихове пјесме и њихово умјетничко дјело, и вечерас ће се сусрести у Требињу и још једном ће се потврдити да је поезија синоним за вјечност. Зато и трају и трајаће ’Дучићеве вечери поезије’“, казао је Бошковић.
Пјесник Ранко Поповић рекао је да Дучићево дјело и поезија, између осталог, свједоче да је лирика највиши степен метаФизике и посљедњи резултат способности људског израза, као и о томе колико је у стању наш лијепи српски језик и колико има еластичности, пластике, музике и боје у нашим ријечима.
"Дучићево је дјело и свједочанство дисциплинованог рада и ангажовања, јер пјесник без дисципине није савладао ништа, ни себе ни природи пошто је поезија сталан и дисциплинован напор ка јунаштву, како је давно о Дучићу писала умна Исидора Секолић“, рекао је Поповић.
У позоришној сали Културног центра Требиње своје стихове казивали су пјесници из регина Ђорђо Сладоје, Милош Јанковић, Зоран Костић, Дејан Алексић, Братислав Милановић, Мајо Даниловић, Гроздана Лучић Лалић, Радомир Уљаревић, Видак Масловарић, Здравко Миовчић, Бранко Стевановић, Биљана Ристић и Велибор Шиповац.
.jpg)
