У Требињу је вечерас почео 2. Српски филозофски симпозијум у организацији Српског филозофског друштва, а под покровитељством Града Требиња.

„Шта је граница“ тема је овогодишњег тродневног скупа, који је у Музеју Херцеговине окупио реномиране филозофе из Србије, Црне Горе и Републике Српске.

„Овај појам може да се посматра са различитих аспеката – онтолошког, теоријско-сазнајног, етичког, али и етничног и политичког, што је за нас данас на овим просторима веома важно“, истиче предсједник научног одбора Српског филозофског симпозијума др Александар Лукић, додајући да ће Требиње у наредна три дана бити центар окупљања филозофа свих српских земаља.

Граница као „домен неке ствари“ и „оно што разликује одређено и ограничено насупрот безграничном, бесконачном или несамјерљивом“ за професора др Драга Ђурића са Филозофског факултета у Београду појам је са врло богатом традицијом у филозофском разматрању - још од Еуклида и геометрије до савремених теорија.

„Шта, рецимо, значи граница стрпљења или граница морала? Врло је широк распон којим се протеже овај појам и надам се да ћемо ових дана успјети да кажемо нешто више о томе и да ће то публици бити занимљиво“, истиче Ђурић.

Још од античке конституције цјелокупне васељене, граница је један од кључних онтолошких појмова, а у теорији сазнања означава оно што ограничава смисао нечега, додаје проф. др Ирина Деретић са Филозофског факултета у Београду.

„Долазимо до трећег значења - границе као мјере у људском понашању. А онда и до четвртог који нас овдје све боли - а то је политичка граница између два иста народа. Та граница поприма једну врло конкретну димензију у нашем искуству, постаје међа која раздваја нас од вас, а што неће, надам се, тако бити и у будућности - јер ми смо једно“, истиче Деретићева.

Појам границе, додала је она, веже се и за најдубље драме које одређују човјека - такозване граничне ситуације као што је суочавање са смрћу или очајем, а што је такође тема једног од приложених радова.

Сматра да је Требиње, као град културе и на раскрсници цивилизација, идеално мјесто за сусрете српских филозофа, а открива и зашто је југ Херцеговине за њу приватно важан - њено породично поријекло је из Требиња, града у којем њен отац проф. др Јован Деретић, аутор капиталног дјела „Историја српске књижевности“, има и своју улицу.

Уз бројне сесије и генералну дебату, на симпозијуму је планирана и промоција зборника радова насталих на прошлогодишњем, првом скупу на тему „Филозофија и слобода“,  који је одржан поводом друге годишњице смрти проф. др Сима Елаковића, знаменитог српског филозофа, професора на Филозофском факултету Универзитета у Београду, родом из Херцеговине.

Р.С.