Дражен Бошковић, Наташа Тучић и Бојан Бендераћ
Требиње посљедњих година у значајнијем обиму користи новац из донаторских фондова, углавном међународних организација, намијењен локалним самоуправама да унапређују различите сфере живота у својој заједници.
Истина, није овдје ријеч о неким капиталним и инвестиционо захтјевним пројектима, који рјешавају оне најкрупније проблеме у једној средини, али свакако јесу они који у некој дјелатности или подручју живота, мањим или већим корацима, ствари мијењају на боље. Овај новац, некако се чини, има и већу вриједност од номиналне јер је „зарађен“ додатним ангажовањем и мимо редовних буџетских прихода који се убирају од пореских обвезника и различитих услуга администрирања. У случају наше локалне самоуправе и њених јавних установа, како ћемо сазнати од наших саговорника, износи већ бивају милионски на годишњем нивоу.
Донаторски програми обично подразумијевају и партнерско учешће – најчешће 15% вриједности пројекта, али прије свега - компетентну и агилну администрацију, која ће да прати све јавне позиве, креира пројектне приједлоге и квалитно одговори свим преузетим обавезама.
ПОЗИТИВАН ТРЕНД
Замјеник градоначелника Требиња Дражен Бошковић истиче да у посљедњих четири или пет година Град Требиње, у сарадњи са јавним установама чији је оснивач, биљежи значајне резултате у привлачењу донаторских средстава. Извори финансирања су различити – постоје и они на нивоу Републике Српске - Владе и надлежних министарстава, али је највећи дио новца обезбијеђен са међународних адреса.
То су, напомиње Бошковић, фондови Европске уније за финансирање пројеката прекограничне сарадње, затим и средства разних међународних организација у Босни и Херцеговини, попут Развојног програма Уједињених нација (UNDP), њемачког ГИЗ-а и америчког Ју-Ес-Еида (USAID), те амбасада појединих земаља – Шведске, Швајцарске, Чешке, Мађарске, Бугарске, Словачке...
„На нивоу града ми смо успоставили квалитетне кaпацитете, који у највећој мјери могу испратити те позиве. И Градска управа и јавне установе заиста се труде па готово на сваки позив који распишу неки од поменутих актера - да пошаљу квалитетне пројектне приједлоге. И они се у највећој мјери и одобравају. Ту говоримо о пројектима који подржавају различите области - од развоја предузетништва, културе и образовања, туризма, екологије и заштите животне средине до оних које се односе на унапређење положаја маргинализованих група и људских права. Дакле, сви друштвени аспекти су покривени кроз те изворе финансирања. Ми смо први пут 2021. године усвојили извјештај о реализованим пројектима, тада за период од три године – и тада је вриједност завршених и актуелних пројеката била преко пет милиона марака! Наравно да ту нисмо рачунали велике инфраструктурне пројекте који су се у том периоду реализовали, већ само донаторска средства која се тичу унапређења појединих области живота. Припремамо и нову информацију за период након тога – и већ сам увјерен да ће тај износ бити још већи. Дакле, несумњиво постоји позитиван тренд“, истиче Бошковић.
Да је Требиње посљедњих година активније у међународним пројектима – сагласна је и Наташа Тучић, начелник Службе за локални економски развој, инвестиције и енергетску ефикасност (ЛЕР) у Градској управи (у међувремену именована за в.д. начелника Одјељења за просторно уређење). Овој служби повјерен је и највећи дио посла када је у питању аплицирање на донаторске позиве.
Град је, каже она, предузео активности у правцу организације тима који би у оквиру администрације био задужен да прати међународне позиве и оне у земљи, те креира и кандидује пројектне идеје.
„Још 2014. године је практично формирана Служба за локални економски развој, инвестиције и енергетску ефикасност, која са мање или више успјеха ради и на тим пословима. Требало је и времена да се ту неке ствари организационо поставе, такође и да службеници прођу одређене обуке – јер је то ипак област којом се до тада код нас није нико интензивно бавио. Посљедњих неколико година постали смо заиста активнији, односно видљивији су резултати тог, сада већ вишегодишњег, рада“, истиче Тучићева.
Тренутно служба за ЛЕР, напомиње она, реализује једанаест пројеката. Различити су програми и извори финансирања – од ЕУ фондова и програма прекограничне сарадње (ИПА трилатерала – БиХ, Црна Гора, Хрватска, затим програми „Адрион“ или „Хорајзн“, програм ИПА 2 – БиХ, Црна Гора...) до фондова Развојног програма Уједињених нација (UNDP), посредством којег многи међународни донатори нуде средства за заједничке пројекте партнерима у БиХ.
„Теме су различите, тако да припрему пројектне апликације не могу радити само запослени у овој служби. Нисмо нити можемо бити стручњаци за све области. Тај технички дио припреме апликације радимо у сарадњи са другим одјељењима Градске управе и јавним установама, а све зависно од теме. Такође, поред службе за ЛЕР интензивно на апликацијама и реализацији пројеката ради и Развојна агенција Града Требиња – ТРЕДЕА, затим и Културни центар, Музеј Херцеговине, Народна библиотека...“, напомиње она.
Нова опрема за ватрогасце (пројекат Flood&Fire)
Тему јавног позива, појашњава Тучићева, диктира донатор. Од воље и инвентивности локалних партнера зависи остало – да према потребама заједнице и властитим могућностима осмисле пројектну идеју која би се уклопила у задато. Све се ради у консултацијама са кабинетом градоначелника и одјељењима Градске управе.
„Али, прије свега, упориште мора бити у Стратегији развоја града. Дакле, поштујући оне утврђене стратешке циљеве, шта желимо и у којој области да постигнемо, а опет уважавајући наше потребе и проблеме на терену са којима се сусрећемо – негдје у том просјеку настају пројектне идеје“, истиче наша саговорница.
ПОВЈЕРЕЊЕ ОТВАРА НОВА ВРАТА
Од пројеката које реализује служба за ЛЕР, Тучићева подсјећа на неке актуелније и репрезентативније. Онолико колико су „мјерљиви“ новцем – сваки од њих Требињу је обезбиједио од стотину до више стотина хиљада евра донације. Свакако и квалитет више - кроз нове праксе, знања, опрему или инфраструктуру - у разним сферама живота локалне заједнице.
Кроз ИПА пројекат прекограничне трилатерале усмјерен на заштиту од пожара и поплава (Flood&Fire) требињски ватрогаци добили су веома вриједну опрему, формирањем заједничког комуникационог центра у Херцег Новом увезане су ватрогасно-спасилачке службе ове регије, организоване су и заједничке вјежбе и обуке... Нову опрему добили су и наше јавно комунално предузеће и комунална полиција кроз пројекат прекограничне сарадње са Никшићем на тему управљања чврстим отпадом, а драгоцјена је била и размјена искустава и добрих ЕУ пракси из ове области, као и едукације са школарцима на тему заштите животне средине...
У пројектима које финансира амбасада Бугарске наш град „традиционално“ учествује, а посљедњим је реконструисана фискултурна сала школе у Горици и урађени важни санациони радови на школи у Петровом Пољу. Кроз пројекат подршке пољоприведи и руралном развоју (EU4AGRI) уређена је нова пијаца са намјенским продајним кућицама на Тини.
Опрема и возила за комуналце и Комулану полицију (пројекат "Чист град, сад!")
Новчаним износом је тешко измјерити бенефите пројекта који проводи Развојни програм уједињених нација (UNDP) на тему управљања водом за пиће и отпадним водама (MEG) јер је циљ у првом реду да се административно уреди ова изузетно важна област за живот сваке локалне заједнице у складу са европским стандардима, с тим што ће успјех на овом путу бити и „награђен“ средствима за изградњу нове инфраструктуре из области водоснабдијевања.
Од неких се тек очекује да заживе, попут пројекта дигитализације управљања пољопривредним земљиштем – преко платформе „Агролајф“ и мини метеостаница, који корисницима омогућавају низ услуга за квалитетније праћење стања култура и управљање пољопривредном производњом. Кроз пројекат управљања јавном имовином (People) на нивоу локалне самоуправе Требиње ће добити средства да опреми простор и оформи иновативни предузетнички центар на спрату аутобуске станице...
____________________________________
ПРОЈЕКТИ РАЗВОЈНЕ АГЕНЦИЈЕ
Развојна агенција Града Требиња – ТРЕДЕА, са другим локалним или међународним актерима, проводи бројне пројекате који стручно, материјално и технички унапређују услове у појединим привредним дјелатностима. Ту је доста широк спектар - од унапређења праксе у стручном образовању, преко изградње нове туристичке инфраструктуре до подршке у опреми за пољопривреднике...
„Износ реализованих пројеката у посљедње четири године је око 1.500.000 КМ, при чему бесповратна средства различитих донатора чине близу 90% овог износа. Набројаћу само оне који су оставили највећи траг. Са Фондацијом Хелветас - Моја будућност сарађивали смо од 2019. до краја 2021. године на пројекту који се односио на прилагођавање формалног образовања потребама локалног тржишта рада, гдје смо реализовали више различитих иницијатива. Између осталог, опремљено је пет кабинета практичне наставе у Техничкој школи и Центру средњих школа, а вриједност те опреме је око 100.000 КМ“, наводи директор Развојне агенције Града Требиња Бојан Бендераћ.
Агенција је, додаје он, три године за редом реализовала пројекте у оквиру позива који расписује Инвестиционо-развојна банка Републике Српске, а који су се односили на сектор пољопривреде. Кроз те пројекте су подијељени пластеници за пољопривредне произвођаче, набављен је комби хладњача и велики пластеник за потребе Аграрног фонда.
„Такође, тржница је опремљена расхладним витринама, столовима и униформисаним сунцобранима који се, осим за те потребе, користе и на доста манифестација у нашем граду. Најзад, три мини сиране - линије за производњу сира додијељене су комерцијалним пољопривредним газдинствима у три различита села. Укупна вриједност ових пројеката је била преко 350.000 КМ“, напомиње директор Развојне агенције Града Требиња.
Аустроугарске тврђаве у VR технологији (пројекат „Еmoundergrounds“)
Кроз пројекат „Еmoundergrounds“, наставља Бендераћ, набављени су, између осталог, опрема и намјештај, те креирани садржаји за дигиталну (VR) презентацију аустроугарских тврђава, а та поставка се налази у Музеју Херцеговине. Учешће у програму „Pronacul“ омогућило је да се прошири спортско-туристичка понуда у оквиру Парка природе Орјен, гдје су изграђени зип-лајн и вјештачка стијена за пењање код планинарског дома, виа ферата, одмориште, путокази и информативне табле о биљном и животињском свијету. Укупна вриједност оба пројекта, које повезује заједничка тема - природно и културно насљеђе и његова туристичка валоризација - за Требиње је била близу 500.000 КМ.
„Тренутно имплементирамо пројекат 'ReTRail' који се односи на туристички сектор, са посебним акцентом на активни и аутдор туризам. У оквиру овог пројекта, вриједног преко 300.000 КМ, биће адаптирана бициклистичка стаза према Јазини, урађени су сталци за паркирање бицикала, наткривени паркинг у касарни, одморишта, дигитална платформа за туристичке оператере, итд.“, истиче Бендераћ.
Изградња бициклистичке стазе према Јазини (пројекат "ReTRail")
Додаје да агенција континуирано прати нове позиве, већ је аплицирала на неке од њих, док се у наредном периоду очекује отварање бројних.
„Највећа предност и бенефит овог сегмента рада агенције огледа се у ширењу партнерстава и успостављању сарадње са организацијама из других држава, при чему се користи свака прилика да се промовише Требиње. Такође, као 'посљедица' нашег рада и дјеловања остварена је сарадња са мноштвом институција, установа, организација, компанија како у Требињу, тако и у региону“, истиче Бендераћ.
____________________________________
Сваки успјешно реализован пројекат доприноси да код донатора будете видљивији и кредибилнији - на тај начин отвара врата неког новог, за који се средства лакше одобравају.
„Ми смо ту стално на неком испитивању и оцјењивању. То је уобичајан и регуларан процес. Што је, уосталом, добро и за нас јер унапређује и наш рад. Кроз сваки од ових пројеката ми сви учимо. Такође, ширимо познанства, унапређујемо комуникацију са колегама из других средина. Све то подиже повјерење, наш кредибилитет као партнера и вјероватноћу да ће и у наредним позивима наши пројекти бити одобрени. Град Требиње је већ препознат од више тих донатора као озбиљан партнер. Ми смо већ сад у позицији да бирамо - колико можемо и шта нам одговора. Тај ниво повјерења заиста морамо сачувати и још га подизати“, истиче Тучићева.
Повјерење се најбоље и најлакше гради када успјешно одговорите на оно што сте се пројектом обавезали – увјерен је и замјеник градоначелника Дражен Бошковић.
„И оно што заиста можемо да констатујемо – нити за један пројекат у којима је Град учествовао у сарадњи са јавним установама нисмо имали ситуацију да се нешто урадило погрешно, односно да смо себи дозволили да због неког нашег пропуста тај донатор откаже уговор – и тако затворимо врата за будућу сарадњу. Локалне заједнице које су до сада препознате као квалитетни партнери - оне ће и убудуће добијати шансу на начин да ће им се пројекти и нудити. Дакле, ми смо већ дошли у фазу када више не морамо да тражимо, како је, рецимо, било на почетку, када се морало много радити да би се наметнули, да би изградили повјерење. Поносни смо на то, али треба укључивати још више људи. То је сада наш највећи изазов...“, истиче Бошковић.
АКТИВИРАТИ ВИШЕ ЉУДИ
Анализа позива, израда и документовање пројектног приједлога, затим рад на пројекту, у складу у преузетим обавезама и утврђеним роковима, са озбиљношћу и одговорношћу која искључује право на грешку, редовно извјештавање и правдање средстава – све је то обиман технички посао, који кошта и времена и живаца, да би најпосле резултирао нечим што својим видљивим или опипљивим појавностима неће баш увијек и по правилу свакога импресионирати.
Притом су оваква компликована „правила игре“ скоро па иста за сваки позив, без обзира да ли је ријеч о пројектима вриједности 50 хиљада или милион марака. Све то само по себи, напомиње Бошковић, обесхрабрује људе да се активније укључе у овај посао. Град, с друге стране, настоји да оснажи властите капацитете – већ у континуитету се организују обуке за запослене у градској управи и јавним установама.
„Минимално једном годишње се проведе обука за оно што зовемо управљање пројектним циклусом. Бесплатне су и трају четири до пет дана. Кроз ту обуку запослени може да добије сва она знања која су потребна да квалитетно анализира позив и да у доброј мјери попуни пројектни приједлог. Али је ствар у мотивацији људи – да се по завршетку те обуке ангажују на неком пројекту и примијене оно што се на обукама учило. У том смислу морам рећи да нисмо задовољни одзивом људи. Буде их на обукама али нисмо задовољни бројем оних који су се након обука укључили у ову причу. То нам је изазов и за ову годину – да људе додатно мотивишемо да се активирају, јер заиста не може бити превише људи за израду пројеката“, истиче Бошковић.
Тим прије, увјерен је замјеник градоначелника, што нас у наредном периоду очекују још више доступних извора финансирања.
„Много више новца ће бити на располагању, али за оне локалне заједнице који припреме квалитетне пројекте. Ту се већ може говорити и о обимним инфраструктурним пројектима. Не само због кандидатског статуса Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији, јер нису то само средства Европске уније – све више ће бити новца и других међународних организација. Али без квалитетних ресусра, односно још већег броја људи, тешко је то све испратити“, истиче Бошковић.
Наташа Тучић сматра да за рад на пројектима није довољно проћи обуку. Сваки позив је прича за себе а опет логика пројеката, начин размишљања оних који креирају теме и обезбјеђују средства – нешто је што нас током школовања нико није учио.
„Сваке године слушамо од представника међународних организација и донатора – да генерално у БиХ нема пуно активних ни јединица локалне самоуправе нити невладиних организација и да стога многа средства остају неикоришћена. Ту, рекла бих, има више разлога. Ова област је још увијек код нас нешто ново - није то ништа тешко да се не може савладати, али захтијева посвећеност, пуно читања, озбиљан рад одређен прецизним роковима. У пројектима је јасно дефинисана одговорност и свачија улога у низу. Поступак доказивања утрошка средстава је заиста развијен на високом нивоу. Сваки овај пројекат, да би се правилно имплементирао, значи – шест или седам регистратора пуних документације, коју прикупите у процесу рада. То је заиста велики посао. Потом, слиједе анализе и контроле проведеног, утрошка средстава. Морамо прихватити да је то тако и да не може другачије уколико желимо да остваримо право на нека средства. С друге стране, већина ових пројеката захтијева комплетну комуникацију на енглеском језику. Није могуће радити уколико ћемо морати стално да ангажујемо некога да нам документацију преводи. Они који на пројектима раде морају оперативно познавати тај језик због свакодневне комуникације. То је једно од ограничења за мање јединице локалне самоуправе. Уопште, то је посао који захтијева одређене вјештине које други службеници не морају да имају. Такође, и додатне обавезе. Због притиска рокова често се ради и поподне и викендом. Све то није довољно вредновано. За оне који раде нема бонуса на плату, због чега људи нису мотивисани....“
