Познати требињски пјесник Новица Телебак урадио је од камена тешког 400 килограма бисту пјесника Јована Дучића, коју му је најприје наручио Педагошки факултет из Бијељине, али би могла завршити и у Удружењу Требињаца "Јован Дучић" из Београда, а за Бијељину би радио нову.

novica-telebak.jpg (82 KB)

Телебак, који је иначе самоуки вајар и ради изванредне умјетнине и од дрвета, овај је камен набавио из Берковића, због најбоље тврдоће, коју му је препоручио вајар Миливоје  Бокић, јер је у питању прави кречњак који у себи има само мало руде и временом ни боју много не мијења, а биста је урађена у хиперреализму.

"Радио сам по угледу на вајарку Дринку Радовановић, али и према фотографијама Дучића из младих дана, а посебна љубав према овом раду повезала ме је управо због тога што сам увијек, макар у подсвијести, имао на уму да ја као пјесник радим бисту најчувенијем требињском пјеснику", каже Телебак.

Додаје да му је част радити бисту некога ко је већи од њега, као што је Дучић својевремено, када је поклонио Његошев споменик Требињу, рекао да му је то била част јер је у питању већи пјесник од њега.

Телебак је пажњу обратио на сваки могући детаљ, па је чак у камену урадио и трепавице и очи, односно све оно што се ријетко може видјети и на скулптурама урађеним чак и у глини, а не у камену, и то му је, како додаје, био посебан изазов.

"Била је то заиста једна од најзахтјевнијих ствари, мада је у скулптури најтеже урадити уши и ту су грешке неисправљиве, јер имају највише висина и дубина, мада људи највише обраћају пажњу на очи због својих очију", додаје Телебак. 

Иако је, како се слажу и вајари и клесари, у берковићком камену највећа компактност материје, то, са друге стране, представља и огромну бојазан да, ако се направи само један погешан потез, он се више не да поправити.

Телебак је ипак, рекло би се, радио у камену као хируршким скалпелом, па је дочарао и дубину пјесничког погледа на бисти и све завршио за око мјесец и по дана, од дана када му је камену громаду поклонио пријатељ Марко Бодирога и довезао је у Требиње.

Сада, када је биста довршена, уколико је преузме Удружење Требињаца "Јован Дучић" из Београда као поклон града Требиња, Телебак намјерава да ради новог Дучића, из нешто старијих дана, како би се уклопио са још двојицом књижевника -  Алексом Шантићем и Петром Кочићем, који би красили хол Педагошког факултета у Бијељини, а за чије ауторе је расписан конкурс.