99Bk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTldZN01EQV8vZThlYjI3YmZlZjg4M2I1YmI0NjAxN2ZjMjczMWI4OTMuanBlZ5GTAs0EsACBAAE.jpg (801 KB)

Свако мало чујемо упозорења метеоролога да је за подручје Требиња и Херцеговине упаљен жути, па чак и наранџасти, метеоаларм што упозорава на јаке пљускове праћене олујним вјетром и ударима грома. Кад загрми и тло подрхтава. Сваку кишу, посебно ону прољетну и љетну најави и испрати грмљавина. Али, ништа. И на то се човјек навикне. Међутим, не може се навићи. Страх је јачи. Како га надвладати кад у свијести остаје сазнање о бројним материјалним, али и људским жртвама. Зато нам се учинило да је систем заштите од грома, посебно у ове љетне дане, тема о којој треба причати. Па, и док пишемо овај текст, крајем јула, изнад Леотара опет грми.

„Прва и најважнија мјера заштите од удара грома би требао бити громобран. Сваки објекат мора имати заштиту од атмосферских пражњења иако громобрани не пружају 100% заштиту, али своде могућност удара грома на најмању могућу мјеру. Приликом техничког пријема сваког објекта комисија мора да тражи од извођача, на изведено стање, урађену громобранску инсталацију. Сви објекти изграђени од 1990. године на овамо, у нашем граду, имају заштиту од атмосферског пражњења. Громобране поставља фирма која има лиценцу за наведене радове. Који громобран ће поставити зависи од спратности и габарита објекта. Каснију бригу о громобранима треба да воде власници објеката и да врше контролу два пута годишње“, истиче Марко Рикало, начелник Одјељења за просторно уређење.

marko rikalo.jpg (783 KB)                  Марко Рикало - начелник Одјељења за просторно уређење

Према начелниковим ријечима сви новоизграђени објекти у нашем граду, са комплетном пратећом документацијом и процедурама, имају громобранске инсталације. Прије техничког пријема објекта све пројектом прорачунате вриједности морају бити потврђене мјерењима те издати стручни налази о “вриједности отпора распростирања уземљивача, галванској повезаности свих спустова са уземљивачем и визуелном контролом прихватног система”.

Boris Basic 1.jpg (1.03 MB)                      Борис Башић - дипл. инжињер електротехнике испред фирме „Банком инжењеринг д.о.о“

Борис Башић, дипл. инжињер електротехнике испред фирме „Банком инжењеринг д.о.о“, која има лиценцу за постављање и уградњу громобранских инсталација напомиње да:

„Приликом пројектовања заштитних громобранских инсталација прописан је поступак на одређивању потребног нивоа заштите који зависи од материјала, конструкције објекта и његовог крова, габарита и садржаја објекта (вриједност и запаљивост), намјене објекта, потребе за непрекидности погона, посљедица по околину, изокерауничког нивоа подручја (број грмљавинских дана) и еквиваленте прихватне површине“.

БашиЋ нам даље објашњава да се системи за заштиту од удара грома састоје из три дијела и то су: уземљивачки систем, спустни систем и прихватни систем. Уземљивачки систем, каже, мора да буде конципиран и изведен тако да безбједно спроведе струје атмосферског пражњења без стварања опасних напона, који могу бити, у колико дођу у додир, опасни за човјека или животиње. Приликом постављања громобрана, како Башић рече, препоручљиво је да се у темељну плочу поставе одговарајући елементи уземљивачког система (траке, ужад итд) прије бетонирања, јер тада “корисник има добре резултате отпора уземљења, заштиту од труљења траке и добру еквипотенцијалну криву распростирања”. Спустни систем, напомиње, служи да оствари везу између прихватног система и уземљивачког система. Зато се,  на спустовима, који су постављени по фасадама, поставља механичка заштита у циљу спречавања евентуалних прескока на пролазнике и животиње током грмљавинских дана. Прихватни систем се поставља по крову објекта зависно од пројектантског рјешења архитектуре објекта, напомиње наш саговорник.

На нашим просторима, каже нам Борис Башић, имамо више врста громобрана што зависи од прихватног система.

“Имамо Фарадејев кавез, класичну штапну хватаљку, штапну хватаљку са кружним прстеном и штапну хватаљку са раним дејством. Систем базиран на Фарадејевом кавезу је најчешћи примјењивани и састоји се од поцинчане траке (или других рјешења) положене на носачима по крововима са одговарајућим бројем спустних одвода. Остала три система су базирана на класичној хватаљци с тим да систем са кружним прстеном захтијева 0,625 висине класичне хватаљке. За ова три система је битно да захтијевају само два спустна проводника (један 100% резерва другом). Ово посебно битно код објеката који посједују историјске или стилске вриједности, али и у случајевима када је потребно ријешити громобранску заштиту већ изграђених објеката“, додаје је Башић и наглашава да су сви објекти подложни редовним контролама.

Над пословима заштите од грома, Министарство унутрашњих послова има надлежност преко Одјељења за експлозивне материје и послове заштите од пожара и њихових одсјека по Полицијским управама. Приликом издавања сагласности на пројектну документацију и сагласности на изведбене радове Министарство издаје и сагласност за постављање громобрана.

„Наша надлежност је да издајемо сагласност на пројектну документацију за све објекте осим објеката индивидуалне стамбене изградње. Код свих тих објеката обавезна је громобранска инсталација и она се у пракси увијек и пројектује. Приликом издавања сагласности на изведбене мјере заштите од пожара ми провјеравамо да ли су те инсталације изведене. Од извођача-инвеститора тражимо да нам достави како је та громобранска инсталација изведена, да ли је исправна и тражимо атесте о исправности громобранских инсталација“, навео је Владимир Лозо, шеф Одсјека за експлозивне материје и послове заштите од пожара при Полицијској управи Требиње, који тврди да поштовањем закона који прописује, као обавезну громобранску инсталацију, већ имамо добре превентивне мјере заштите од удара грома.

Vladimir Lozo 1.JPG (896 KB)

Владимир Лозо - шеф Одсјека за експлозивне материје и послове заштите од пожара при Полицијској управи Требиње

И инспектор Лозо, као и наши претходни саговорници, тврди да нема сигурне и безбједне заштите од директног удара грома, али да је уградња громобрана доста добра заштита.

„До сада нисмо имали већих проблема приликом издавања сагласности на громобранске инсталације. Ми утврђујемо да ли је све испројектовано у складу са важећим прописима. Ако није, пишемо записник и предочавамо недостатке инвеститору, који је поднио захтјев за издавање сагласности, који то исправља и на основу тог исправљеног документа ми касније дајемо сагласност. Значи, не може се десити да нешто у пројекту буде неисправно испројектовано. Кад инвеститор добије нашу сагласност и грађевинску дозволу у Општини, опет имамо једну ревизију пројектне документације да ли је све усаглашено са прописима. Тада на сцену ступају извођачи радова који су дужни да изведу пројекат у складу са пројектном документацијом. И онда се опет подноси захтјев ка Полицијској управи Требиње да ми издамо сагласност да је све проведено по пројекту. Тада излазимо на терен и прегледамо да ли је на објекту све изведено у складу са пројектном документацијом. Уколико јесте, издајемо сагласност. Уколико има неких недостатака то предочавамо инвеститору и извођачу који су дужни да отклоне те недостатке. У нашим досадашњим прегледима, најмање проблема смо имали са громобранским инсталацијама, јер, у неку руку, она је постала класика“.

По ријечима инспектора Лоза, проблем настаје када се објекат почне користити. Шта даље? Да ли се он одржава у складу са прописима? Да ли се та громобранска инсталација одржава? Да ли је ико контролише и који су рокови те контроле? Каже то су права питања и прави проблеми.

„Власници објеката су одговорни за редовно одржавање и контролу. У зградама су то Заједнице етажних власника и Кућни савјети, а на индивидуалним објектима су власници лично. На индустријским објектима правна лица итд... Значи увијек власници. Громобрани су подложни рђању. Даље, спустови се могу одвалити, прекинути. Значи то су све ствари које се морају контролисати. Кад власници примијете да громобран није у реду морају се јавити овлаштеним установама и регистрованим предузећима које се баве испитивањем електроинсталација, громобранских и свих осталих...“, позива на опрезност инспектор Лозо и додаје да редовну контролу постојећих система врши Инспекторат рада Републике Српске и то преко надлежног инспектора заштите од пожара.

Овом приликом, Владимир Лозо подсјећа да је у посљедњих пет година било неколико пожара изазваних ударом грома, али да, на сву срећу, није било смртно страдалих лица.

Мр Душанка Макивић, начелник Одјељења за односе с јавношћу из Републичке управе за инспекцијске послове, такође, нам је рекла да се током експлоатације објекта, громобранска инсталација мора одржавати на прописан начин. Када је ријеч о стамбеним објектима, по њеним ријечима, од кључног значаја за исправност инсталација за исправно уземљење је свијест самих станара који морају у склопу редовног одржавања зграда и кућа вршити и редовно испитивање инсталација.

„Нажалост, свједоци смо да се та контрола на терену не ради ни редовно ни детаљно. С тога, упућујемо апел свим грађанима да обрате пажњу на громобранске инсталације. Посебно на оне громобране са радиоактивним зрачењем заостале из пријератног периода,. Контролу и надзор над њима врши Државна регулаторна агенција за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ“, закључила је наш разговор Макивић, а нама није преостало ништа друго него да контактирамо и Државну регулаторну агенцију, што смо и учинили.         

У допису Државне регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ стоји да у Требињу још увијек постоје громобрани са уграђеним радиоактивним извором. И то се помиње громобран у кругу фирме Swisslion ИАТ, који је деинсталиран 2013. године и прописно ускладиштен. Затим се помиње громобран на објекту Дома културе (Културни центар) и громобран на објекту Херцеговина-плус д.о.о. Требиње у улици Требињских бригада. Надлежни из Државне регулаторне агенције тврде да уколико су ти громобрани у исправном стању тј. ако нису уклоњени са локације на којој су били инсталирани односно стуб на којем се налазе није искривљен, не представљају ризик по становништво. Ипак, како написаше у допису, имајући у виду да је функционалност ових громобрана смањена у односу на почетну, те да би исти некад могли проузроковати штету уколико се неовлаштено демонтирају или не буду у исправном стању (нпр. да се стуб на којем се налази накриви или обори), активности Агенције су усмјерене на провођењу Стратегије управљања радиоактивним отпадом у Босни и Херцеговине како би се предметни громобрани могли сигурно ускладиштити и замијенити конвенционалним методама заштите од атмосферских пражњења при невремену.

Из Државне регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ тврде да су побројани локалитети надзирани од стране надлежног државног инспектора за радијацијску и нуклеарну сигурност. Тако је, према наведеном у допису, громобран на Дому културе био предмет инспекцијског надзора у 2014. години док су локалитети остала два наведена громобрана били предмет инспекцијог надзора у 2017. години те том приликом нису утврђена оштећења громобрана са уграђеним радиоактивним извором која би захтијевала хитну интервенцију. Такође, одговорна лица на наведеним локалитетима, су обавјештена да у случају били каквих промјена информишу Агенцију. Тада измјерене вриједности брзине дозе зрачења су биле у оквиру дозвољених граница.

Откриће громобрана

Бенџамин Френклин, амерички научник и политичар, борац за људска права, учесник у Америчком рату за независност, један од твораца „Декларације о независности“ и америчког Устава, писац, штампар и проналазач рођен је 1706, а умро је 1790. године. Бенџамин Френклин био је врло свестрана личност. Као научник познат је по открићу громобрана 1754. године. Такође је открио и описао ток и карактеристике Голфске струје. Имао је и низ других значајних открића. Открио је бифокалне наочаре. Први је увео улично освјетљење и реорганизовао је амерички поштански систем. Његов најпознатији научни рад, везан је за електрицитет. Френклин је основао и прву јавну библиотеку у Америци, филозофско друштво Пенсилваније и „Академију“ која је прерасла у Универзитет Пенсилваније.

Вјеровања у историји

Стари Грци су вјеровали да је гром једно од Зевсових оружја, које је за њега направила Минерва, богиња мудрости. И Грци и Римљани су се плашили грмљавине, јер су вјеровали да је то знак да су богови лоше воље или да се међу њима догађају свађе и обрачуни. Да би одобровољили богове, обожавајући их и бојећи их се, своје храмове су најчешће градили на мјестима која је погодио гром и која су за њих била света. У хинду митологији, бог Индра је познат као бог муње. Стари Словени су вјеровали да грмљавина настаје кад најмоћнији словенски бог Перун напушта свој двор у кочији.

Занимљивости:

* Мјесто са вјероватно највише удара грома на свијету је град Тороро у Уганди, гдје су грмљавине 251 дан годишње.

* Страх од муње и грома се назива астрафобија, али је познат и под именима астрапофобија, бронтофобија, кераунофобија или тонитрофобија

* У средњовјековној Европи, управо због грмљавине, једно од најопаснијих „занимања” је било звонар у цркви. Само у Француској су од 1753. до 1786. громови 386 пута ударили у црквене торњеве, при чему су настрадала 103 звонара, због чега је законом забрањено оглашавање црквених звона у току грмљавине.