Прича о „Бубамарцу“ почела је још у фебруару ове године, када је основано Удружење за његовање и развој музичког стваралаштва код дјеце „ЛирАрт“. Жеља оснивача - да и међу нашим најмлађим суграђанима, уз организован педагошки приступ, подстичу музичку креативност - пред њих је ставила и први задатак: формирање дјечијег хора, који би окупљао малишане узраста од 3 до 9 година.

bubamarci-1.JPG (154 KB)

У септембру је одржана аудиција, након чега су кренуле и прве пробе са формираном групом, два пута недјељно, у просторијама Културног центра. Тренутно их је у хору четрдесетак, али су врата, како поручују, и даље широм отворена свима који желе да се друже и одрастају уз музику.

Дјеца не пропуштају пробе, долазе са осмијехом, а задовољство програмом не крију ни родитељи – кажу нам о првим утисцима наши домаћини, професори музике Милисав Сукоњица и Неда Танасијевић, који су све осмислили, окупили и данас воде ову распјевану дружину. Обоје признају да је задовољство узајамно: рад са дјецом човјека испуњава посебним чувствима и тешко да има веће и љепше награде за труд од среће и осмијеха које измамите на дјечијем лицу.

„Оно што нас је највише обрадовало јесте да су дјеца на аудицији задовољила све критеријуме. Уосталом, то је нешто што не може да се сакрије – имаћемо ми наравно своје јавне наступе и свако ко има слуха, осјећаја за естетику и лијепо, моћи ће да препозна да је ово што говорим заиста истина“, каже нам Милисав.

А први наступ, додаје он, планирају већ за новогодишње празнике. Спремају и репертоар на коме ће се наћи дјеци омиљене пјесме о зими и Новој години, својеврсни музички омаж Мињи Суботи, те незаобилазни „Колибри“, дјечији хор уз чије су пјесме одрастале бројне генерације...

„Тежимо управо оном изражају какав има хор 'Колибри'. То је по мени савршенство, нешто што би сваки дјечији хор требало да његује. То су у принципу – само клавир и дјечији гласови. Без неких додатних ефеката, који би ту нешто требали да сакрију. Морамо бити искрени најприје према себи, према дјеци и њиховим родитељима, али и према публици, нашим суграђанима. Али ово није тек класичан хор...“, истиче Милисав, отварајући тако тему без које прича о „Бубамарцу“ не би била потпуна...

„СА МУЗИКОМ СЕ МОЖЕ СВЕ...“

Музика награђује све који јој се посвете обилним даровима, а који нису само у сфери естетског доживљаја и посебног душевног задовољства. Рана музичка стимулација, подсјећају Неда и Милисав, већ деценијама је на Западу предмет истраживања и дио праксе у одгоју најмлађих, а о пожељном утицају музике на свеукупан развој код дјеце говоре бројне студије дјечијих психолога и неурофизиолога.

„Стих једне дјечије пјесмице коју изводимо каже: 'Са музиком се може све, са музиком се учи најбоље'. То би могла да буде и нека порука 'Бубамарца'. Јако је важно да се дјеца још у свом најранијем узрасту баве музиком. Научно је доказано да музика изузетно утиче на развој коре великог мозга. Дјеца кроз музику развијају когнитивне способности. Социјализују се, развијају машту и креативност, фину и крупну моторику, оснажују пажњу и концентрацију. Све ће им то сутра бити од помоћи да лакше савладају градиво у школи“, појашњава нам Неда Танасијевић.

bubamarci-3.jpg (132 KB)

Води се рачуна и о томе, додаје њен колега Милисав, и да текстови пјесама које уче и изводе буду илустративни и едукативни. У експанзији свакојаких чуда индустрије забаве, која олако дјеци отимају и вријеме и пажњу, много се штошта заборавило и од онога што су још наше баке знале.

„Оно што сматрамо важним и чиме се често служимо у свом раду су тапшалице, бројалице, различите игре које су на неки начин биле и едукативни садржаји за дјецу. Кроз бројне генерације оне су се спонтано преносиле и сви су их знали, али свједоци смо да се у једном моменту десио прекид у том генерацијском насљеђу. Важна димензија је и она социјална – хор је заједница, тим у којем су сви важни, сви дају допринос у складу са својом мјером и даровима, без обзира што су ти дарови различити...“, напомиње Милисав.

За професоре у Музичкој школи Требиње, Неду и Милисава, рад са дјецом овог узраста није посве ново искуство, иако се методички значајно разликује од школске наставе. Похађали су семинаре из области музичке педагогије за дјецу, водили музичке радионице у дјечијем вртићу „Наша радост“. Са дјецом предшколског узраста Милисав је радио и у удружењу „Сунце нам је заједничко“, на програмима који вреднују терапијска својства музике код дјеце са потешкоћама у развоју.

Док нам објашњава како изгледа један час са „бубамарцима“, Неда нас увјерава да од нових изазова не треба бјежати и да сви којима је ово позив треба да истражују разне области педагогије.

bubamarci-2.JPG (148 KB)

„На нашим пробама почињемо кратким упјевавањима кроз неке дјечије фразе. Затим, свирамо и пјевамо, учимо тапшалице и бројалице, пролазимо кроз разне музичке и дидактичке игре. Широк је спектар активности на програму током једне пробе, а због пажње и концентрације најмлађих - веома је важно да оне буду кратке и да се брзо смјењују. Ако дуже потраје једна те иста радња, дјеци то прелази у досаду. Динамика часа је стога веома важна па све активности на једној проби морају бити добро испланиране“, истиче Неда.

КУЛТУРА СЕ ГРАДИ ОД МАЛИХ НОГУ

Ако у најранијем узрасту код дјеце његујете љубав према музици, уједно им помажете да је боље разумију, да препознају шта је у њој вриједно, да развију осјећај за лијепо. Коначно, подстичете их да се сутра можда и баве музиком, умјетношћу која ће им засигурно оплеменити живот. Увјерење да својим ангажманом негдје граде и културу Требиња, за Неду и Милисава мотив је више да раду са најмлађима приступају са ентузијазмом и пуном преданошћу.

„Не морамо нужно створити мале Моцарте, али је сасвим довољно – и то би био огроман успјех – када би на овај начин одњеговали праву музичку публику. Имамо врсне инструменталисте и у Требињу, али смо свједоци да је посјета на концертима класичне музике у нашем граду, на жалост, веома скромна. А класична музика се тако не зове случајно, већ стога што је управо она у музици достигла највиши ниво умјетничког израза“, закључује Милисав.

Довољно за почетак и прво упознавање. Причали смо са најстаријим „бубамарцима“, водећи рачуна да не сметамо оним малим док се под рефлекторима сцене у Културном центру, кроз пјесму и музичке игре, чини нам се, добро забављају. Многе су сцене тек пред њима. Тамо ћемо их, увјеравају нас – тек упознати...