Требињац Милан Јанковић, мастер инжењер машинства за моторна возила, најбољи је студент Машинског факултета у Београду из генерације уписане 2016/2017. године.
Милан са породицом
Јанковић је најбољи био и на основним академским студијама овог факулета, са просјечном оцјеном 9.89, након чега је завршио и мастер студије - са свим десеткама, па му је као круна вишегодишњег труда припало и престижно признање - студент генерације.
Награда за постигнуте резултате уручена му је крајем октобра на свечаној академији „Корак испред свих“, којом је Машински факултет у Београду обиљежио два важна датума у својој историји - 73 године постојања и 148 година од увођења високошколске наставе у области машинства у Србији.
Довољно разлога да Милана боље упознамо. Тренутно је на београдској адреси, па је једини начин био - разговором на даљину.
Упознали смо академца који вјерује да је амбициозност поштена само ако је прати предан рад. Заљубљеника, још од дјечачких дана, у тркачка возила - а данас инжењера који трага за рјешењима како да их унаприједи. Младог научника окренутог технолошким достигнућима и будућности, али једнако загледаног у националне теме, заслужне претке и епску традицију. Требињца, који се сваки пут изнова радује сусрету са родним градом...
- Бити „најбољи међу најбољима“ на факултету завидне традиције и реномеа – изузетан је успјех. Како сте ово признање доживјели?
- Као потврду вишегодишњег рада и безрезервног залагања на свим предметима и испитима на Машинском факултету у Београду, што је препознато од стране руководства, професора и генерације студената уписане 2016/2017. За цјелокупно вријеме школовања највеће потврде свог рада добио сам управо од стране Машинског факултета, прије двије године као најбољи студент основних студија, а данас као студент генерације. Имао сам прилику да радост поводом додијељене награде подијелим са својом породицом и пријатељима на свечаности обиљежавања Дана Машинског факултету у октобру ове године.
- Када сте кренули из Требиња на студије машинства - јесу ли планови били у овој мјери амбициозни?
- Учење и стицање знања су одувијек били саставни дио моје личности. Премда сам по природи интровертан, настојао сам да остварим што бољи резултат, за који се послије пет година испоставило да је посебно запажен. Личне амбиције су, на моје инсистирање, пратиле показано знање и уложени труд, што је, по мом мишљењу, једина здрава комбинација у свијету препуном сујете и гордости.
- Након свршених студија увијек слиједи питање - шта послије? Академска каријера, научно-истраживачки рад или, можда, рад у привреди гдје бисте стечена знања практично примјењивали? Да ли већ има неких пословних понуда?
- На моје велико задовољство, пословне понуде су почеле да пристижу са више страна, чак и прије него што сам завршио студије. Изабрао сам академски пут и прихватио позив професора са Катедре за отпорност конструкција на мјесто асистента у настави. Посебно желим да истакнем да су ме у том процесу искрено посавјетовали и препоручили ментор са мастер студија проф. др Иван Благојевић и доцент Драган Стаменковић, са којима ћу наставити успјешну сарадњу при Катедри за моторна возила. С обзиром да је први посао изузетно важан за трасирање пословне каријере, а себе тренутно проналазим у интерактивном научно-истраживачком и практичном раду - вјерујем да је факултет право мјесто.
- Као мастер инжењер машинства за моторна возила, постоји ли ипак нека ужа област или тема за коју сте посебно заинтересовани, којој бисте жељели да посветите вријеме, рад и таленат?
- На мастер академским студијама заинтересовао сам се за систем ослањања моторног возила, као систем који - поред прихватања вертикалних сила на точку усљед кретања по неравном путу и обезбјеђивања потребног комфора – одређује и начин на који ће се силе проистекле из других система возила, као што су управљање, кочење, погон и аеродинамика, пренијети на подлогу по којој се возило креће. Управо систем за ослањање контролише динамику точка са пнеуматиком и пресудно утиче на ниво приањања које се остварује у контактној површини са подлогом, чиме се стварају услови за остваривање циљаних излазних перформанси возила. Због тога сам се и одлучио да мастер рад пишем на тему: Развој система ослањања Формула Студент возила Road Arrow Electric применом софтвера MSC Adams car...
Требиње ме испуњава посебним миром
- Јесте ли на задату тему дошли до циља који сте себи поставили?
- Основни мотив писања овог рада био је да се кроз пројектовање система ослањања за тркачко возило стекне што бољи увид у развој система који пружа оптималне карактеристике, притом задржавајући једноставан дизајн који се лако може подешавати. То истовремено представља и највећи изазов, нарочито када се систем развија за тркачко возило код којег постоје додатна ограничења и захтјеви правилника такмичења. Занимљиве су нове идеје дизајна и принципа рада система за ослањање, које пружају другачија рјешења од конвенционалних система. Један такав концепт и потенцијално рјешење за примјену изнио сам кроз свој мастер рад - на примјеру првог електричног Формула Студент возила Универзитета у Београду.
- Колико ова интересовања за практична инжењерска рјешења могу имати везе са прихваћеним ангажманом у настави?
- Иако сам, стицајем околности, запослење нашао на Катедри за отпорност конструкција Машинског факултета, не остављам по страни љубав према аутомобилима која ме прати од малих ногу. Према томе, намјеравам да кроз докторске студије на свом матичном факултету вријеме и рад усмјерим ка интегрисању механике деформабилног тијела, као фундаменталне научне области, и стечених знања о моторним возилима, као предметима примјене и као личној сатисфакцији - у јединствену цјелину, с циљем добијања резултата примјењивих на носећи систем возила.
- Успјешни и надарени са наших простора, посебно када су по сриједи инжињерске дисциплине, често бирају карту у једном правцу. Понекад се тешко ослободити утиска да наши технички факултети производе кадар за туђу привреду? Како ви размишљате на ову тему?
- Са интензивним процесом исељавања, прије свега младих и школованих људи, суочава се цијели наш регион, па тако и Србија и Република Српска. У разговору са одличним студентима примјетно је да нису финансије главни разлог њихове окренутости ка развијеним економијама, већ потреба за уређеним и функционалним системом, у којем су знање и култура највише цијењене у друштву и држави. Због тога сматрам да, уколико се укаже прилика, треба рационално размислити и процијенити предности и недостатке одласка у иностранство. Можемо се подсјетити да су се наши чувени просвјетитељи Доситеј, Вук и Његош, као и научници Пупин, Тесла и Миланковић, изграђивали и доказивали и у другим земљама и тако ширили сопствене видике, од чега је добробит осјетио и српски народ и човјечанство.
Са братом Стојаном
- Ваш старији брат Стојан, који је данас на докторским студијама из економије, такође је био веома успјешан и награђиван студент. Колико је ова породична „високо подигнута љествица“ била терет - а колико мотивација?
- Када је породица као наша сложна и утемељена на комуникацији и повјерењу, онда човјек има снажну мотивацију да остварује постављене циљеве на више поља. Ми смо се свјесно опредијелили за образовање и науку, који су од дјетињства били средишња тема наших породичних разговора. Сваки трајан резултат долази уз одрицање од неких ствари, тако да истрајавање у сопственом усавршавању истовремено представља велику одговорност, која је усађена кућним васпитањем и моралним кодексом.
- Како Милан проводи слободно вријеме? Шта га поред машинства посебно интересује?
- Вријеме волим да проводим у културном и духовном узрастању - слушајући предавања истакнутих представника српске интелектуалне елите и читајући српску епску поезију уз гусле. Поред тога активан сам члан Формула Студент тима „Друмска стрела“, у којем се сваке године развија ново тркачко возило са којим се учествује у такмичењима на познатим стазама европских земаља. Предвече имам обичај да изађем у шетњу по крају гдје тренутно живим или да возим улицама Београда кад се растерете од градске гужве.
- У Милановим животним плановима, у његовом приватном космосу, које мјесто је резервисано за Требиње? Шта му родни град значи и колико радо му се враћа?
- Требиње је симбол срећног и безбрижног дјетињства, које изнова улива енергију и дарује своје љепоте. Сваки долазак у родни град, за који је везано много дивних успомена, „напуни ми батерије“ и испуни неким миром који ријетко гдје постоји у овом хипер убрзаном времену. Да бисмо се одржали на исправном путу од много пречица треба знати одакле смо кренули и поштовати своје поријекло и заслужне претке.
