Први пут у Требињу и на Фестивалу фестивала млади ансамбл Театар „KUNSTWERSTATT“ из Сјеверне Македоније, из Скопља.

Симпатични тројац „упознали“ смо у студију Радио Требиња. Углавном смо се разумјели, а за понеку ријеч тражили „помоћ пријатеља“, преводиоца.

Тамо гдје је зафалило ријечи, надомјестили смо их осмијехом - један лијеп, угодан разговор, пред вечерашњу представу „Немам каде да се вратам“, коју је, по  тексту Милоша Андоновског, режирао ДЕНИ СТОЈАНОВ.

Лутати значи тражити, побјећи, али и пронаћи. Стојанов каже да у овој представи налазе став према ономе од чега бјеже. Радња се одвија у једном избјегличком кампу у Македонији.

Жанровски је ову представу тешко смјестити. Рекао бих да је драма, али то су различите приче о мигрантима из Сирије. Доносимо седам другачијих прича и људских судбина. Ово је актуелни тренутак! С једне стране нам је било блиско да у представи  говоримо о мигрантској кризи, а са друге - то је крајње осјетљива тема. Инсистирао сам да се покаже емоција, да се уочи да су ти људи као и сви ми, посебно што је било доста прича да су они неки терористи. Хтио сам да покажем да су то људи који су се нашли у невољи, немају дом и који морају да бјеже у неке друге земље да живе. Они немају гдје да се врате“, наводи режисер.

Овај комад су до сада играли седам пута, и сваки пут, изазвали јаке емоције код публике.

Свако играње је било све емотивније, добили смо, заиста, много лијепих коментара“, каже Дени Стојанов.

 ИВОНА KУЗМАНОВСKА, Наџма

Било је врло тешко да се уживим у тај живот људи који су остали без ичега и напустили своје домове. Ова улога је јако тешка - играм једну старију жену која тражи нови, љепши пут, нову будућност и која мора да створи нови живот. Наџма је једна, наизглед, јака жена која са мужем бјежи из Сирије у потрази за бољим животом. Kако представа одмиче, види се да она и није тако јака како се представља, а мора да буде снажна, како због себе тако и због мужа, који жели да остане у Сирији, а не може“.

 СВЕ ЈЕ ЛАKШЕ УЗ ДОБРО ДРУШТВО

Kао група радимо пуних пет година, људи се стално мијењају у овом ансамблу, у овој представи имамо троје нових глумаца, који су по први пут са нама. Међусобно се помажемо, то нам је било заиста неопходно у овој представи због тежине теме. Ја сам се мало боље снашла јер имам искуства у раду са мигрантима, била сам дио пројекта који се бавио избјеглицама из Сирије.

Сама тема је била тешка, било је тешко ући у ликове, њихове судбине, али та спонтаност и дружења дали су нам снаге да урадимо посао како треба. Свако играње је све боље и боље, снажније и снажније“.

 ХРИСТИНА МИРЧЕВСKА, Седеф

Седеф је учитељица, ради са дјецом која не могу да причају, нијеми су. Чини све што може да помогне тој дјеци, да им преноси знање. Али, у једној сцени схвата да мора да иде. Њен друг, Ахмад, јој каже да је рат и да не смије да остане, па се са двоје дјеце упућује у далеки свијет“.

ТРЕБИЊЕ - ЛИЈЕП ГРАД И ДОБРИ ЉУДИ

Ми смо срећни што смо у Требињу. Успјели смо да се организујемо, на сваки начин, да дођемо у Требиње. Јуче смо били на отварању, свидјела нам се представа, лијеп је град, добри људи. Хоћемо да останемо што дуже!

Очекујемо да представу добро изведемо, да публика ужива, остатак је на жирију. Ми ћемо се потрудити да представу одиграмо најбоље“.

Представа, која има неизвјестан крај, траје око сат времена. Сваки минут биће испуњен јаким емоцијама, припремите марамице, јер млади глумци кажу да су ријетки они који одгледају представу а не пусте сузу!

Скопље, срећно вечерас!