IMG_20230728_011714_resized_20230728_011759036.jpg (234 KB)

 ЕГОН САВИН, редитељ, предсједник жирија

- Најприје да похвалим организацију Фестивала фестивала, која је сјајна! Селекција је била онаква каква је, увијек може боље. Ипак, од седам представа, три су биле одличне и то је велики успјех. Нисмо имали тежак посао, радили смо једногласно, сложили смо се око свих одлука за кратко вријеме.

Требињски фестивал заслужује и већу медијску пажњу, стално понављам да требињска публика заслужује и један фестивал професионалног позоришта.

О аматеризму не мислим да је инфериорнији од професионализма, него драмски аматери, умјесто да се баве ауторским пројектима, инклинирају озбиљнијој драмској литератури и онда су мало у небраном грожђу, то није добар избор. Мислим да аматеризам треба да буде и храбрији и радикалнији, више истраживачки него што је наше професионално позориште.

МИЛОШ ЛУЧИЋ, редитељ представе „Помрачење“ Градског позоришта Требиње (Златне маске за најбољу представу у цјелини, најбољу режију, најбољу мушку улогу и најбољу оригиналну музику и дизајн звука)

- Ово је моја прва професионална режија ван глумачке академије и пресрећан сам због освојене Златне маске. Награда сада први пут поприма значај, то је награда за све оно што се догодило и што се урадило да би стигла у ове руке. Ово је награда за сво давање!

Бројне награде за наш ансамбл потврда су нове, позитивне енергије у нашем позоришту. Након премијере, написао сам објаву на друштвнеим мрежама, да се нова „унија“ надвила над нашим градом, заиста мислим да је то тако. Нови људи и нова енергија су дошли у наше позориште и ја се заиста надам да ћемо имати што већу подршку, да ћемо што више радити и правити овако озбиљне комаде. Сада смо добили потврду да је наш рад квалитетан и надам се да ћемо у томе и даље да успијевамо. 

НАТАША РАДОЊИЋ, редитељ представе „Вечерња ружа“, Студио глуме - Театар 011 Београд (Златне маске за најбољу главну женску улогу, најбољу епизодну мушку улогу, сценографију и кореографију, Диплома за драматизацију романа „Изгубљени у магли“ Владе Арсића; Диплома за најбољу представу, по оцјени Жирија публике,)

- Представа проговара о једној врло болној теми која је, нажалост, дио наше свакодневице. Апсолутно, мук након представе све говори, а потреба да се окрену најближи и провјере гдје су им остали, потврђује да мисија коју је, у ствари, требало да та представа уради јесте - да скрене пажњу да та врста зла постоји у нашем окружењу.

У Кули смо били трећи. Наградама на Фестивалу фестивала смо се надали, оволики број Златних маски нисмо очекивали. Пресрећни смо и врло поносни, захвални Требињу, требињској публици, жирију, организаторима јер овај фестивал је, заиста, нешто што треба доживјети. 

ДАРКО КУРТОВИЋ, Златна маска за најбољу мушку улогу (Игор у представи „Помрачење“ Градског позоришта Требиње)

- Пресрећан сам, иако награду, заиста, нисам очекивао. Ово је моја, чини ми се, трећа Златна маска. За улогу Игора добио сам награду за најбољег глумца и на фестивалу „Федра“ у Бугојну. Нисам неко ко трчи за наградама, више трчим да будем у позоришту. Награде пријају, али су исто толико и обавеза за неке сљедеће пројекте. Радили смо вриједно и напорно, морали смо да се баш потрудимо да све стигнемо, због наших приватних бавеза, било је доста проблема, које смо, на сву срећу, превазишли.

Драго ми је због четири Златне маске које је освојио наш ансамлб. Сјајно је било играти са овом екипом, 'кликнули' смо на прву, јако ми је драго што сам са њима радио, на челу са редитељем Милошем Лучићем. Ова награда припада и свима њима, јер да није било партнерске и колективне игре, вјероватно ни ја не бих добио ову награду. Желим да захвалим свима у ансамблу, посебно Милошу, који је имао повјерења да ми да једну овакву улогу, која је мало другачија од свега што сам до сада играо.

Чини се да сам у овој улози прилично успио, трудим се да играм најбоље што умијем. Вјероватно зато што то волим, посвећен сам томе, људи то препознају, вјероватно се то види и на сцени. Ако га има, то је рецепт за успјех - љубав према позоришту! Пуно ми значи подршка публике, јер она даје коначан суд. Требињска публика је одњегована позоришна публика, то смо видјели сваке вечери фестивала, мени је драго због тога, позоришна сала је сваке ноћи била пуна. И на фестивалу у Бугојну смо играли као да смо код куће. Сви су се одушевили, честитали и на крају је био велики аплауз. Чини се да ме публика воли, зашто, не знам.

Волио бих да радимо неке представе које смо раније помињали, али их никада нисмо играли. Мени је драга и најмања улога, само да сам у позоришту! Кад бих издвојио нешто што бих волио да играмо, био би то „Лет изнад кукавичјег гнијезда“, и, наравно, улога Мекмарфија и Краља Ибија, то ми је, такође, велика жеља! И ове године смо играли „Ибијево ћоше“ у пратећем програму фестивала, који јако, јако волим да радим и у томе уживам. Ја бих и сутра, иако је фестивал завршен, отишао у Дучићеву улицу, сам, као Краљ Иби!

ЈОВАНА ПЕТРОВИЋ, Златна маска за најбољу главну женску улогу (Хелена у комаду „Вечерња ружа“, Студио глуме - Театар 011 Београд)

- Ова улога је пронашла пут до мене, Наташа је веома мудро изабрала глумце за ову представу. Било је јако тешко радити у почетку због те количине емоција које носи али временом сам је, као и све остале ликове, завољела и саживјела се некако са њом и њеном животном причом.

Сан сваког глумца аматера је да дође у Требиње. Златна маска је остварење сваког сна, највеће достигнуће у аматеризму, изузетно ласка, веома ми значи све ово и трудићу се и у будуће да оправдам ову награду.

Кроз историју позоришта увијек су ми идоли и узори били Гага Николић, Милена Дравић и Небојша Глоговац. Нажалост, нису више међу нама, али су ме њихова глума и природност увијек мотивисали.

АНТО БИЛИЋ, редитељ Хрватског аматерског казалишта Травник (Златне маске за најбољу колективну игру и сценографију, коју потписују Анто Билић и Дејан Прањковић)

- Казалиште је овјенчано са двије Златне маске и једном дипломом, коју је освојила наша Рената Игњић, за добру улогу у изради женског лика.

Импресионирани смо и Требињем и фестивалом и свим наградама које су додијељене чиме жири потврђује свој висок квалитет, а свакако да се ништа мање није ни очекивало. То је компетентан омјер онога што се видјело у Требињу и ми смо заиста презадовољни оним што смо постигли! Хрватско аматерско казалиште Травник је добило двије златне маске и мислим да су заиста стопостотно у реалном омјеру одлучене у жирију и свим релевантним људима који су гледали представу.

У комаду „Облаци“  Хрватског аматерског казалишта Травник долази до изражаја заједничка игра два лика на сцени, гдје је она импозантна, зато је и добијена диплома и за женски лик. То је још једно додатно признање за ту колективну игру.

Што се тиче сценографије, оно што је говорено и на округлом столу и што се чуло од стручног суда, је да сценографија доминира представом и игра у сваком моменту представе, у њеној свакој реченици. Те двије награде уистину очитавају и показују све оно што је жири препознао у представи.

Задовољни смо градом и организацијом. Рецимо, идемо градом и видимо свој плакат. То је оно што се ријетко виђа. Истина, то је лако одрадити, али ми играмо на много фестивала и дођемо и видимо да негдје нема ни плаката! Овдје шетамо, сликамо се поред плаката, људи честитају, гледали су представу. Град Требиње овако нешто оправдава у стопостотном облику. Доста градова има фестивале, али није то на начин као што то Требиње ради. Зато и број 66 довољно говори, свако добро и срећу и акобогда да и 166. Фестивал фестивала буде у Требињу!

МИЛИЦА ИЛИЋ, Златна маска за најбољу епизодну женску улогу (Гина у „Путујућем позоришту Шопаловић“ Позоришта „Драгољуб Милосављевић Гула““ из Петровца на Млави)

- Позориште из Петровца на Млави први пут учествује на Фестивалу фестивала и за нас је то велико радовање и велики успјех. Иако имам велику срећу да играм у ансамблу који живи аматеризам више од 115 година, наше представе се, заиста, јако пуно играју, нисмо нешто такмичарског духа али десили смо се на фестивалу у Србији, допали смо им се, и наша највећа радост је била да коначно позориште из Петровца на Млави игра пред требињском публиком.

Хвала жирију за награду коју сам добила за епизодну женску улогу, заиста, је велико признање и велика срећа, награде су увијек лијепа потврда рада, али мени као аматерској глумици је много дража награда публике за то вече, јер ми аматери играмо за публику и то је права љубав која се емитује у оба правца.  

ВУК МИЛИВОЈЕВИЋ, Златна маска за ауторску музику и дизајн (представа „Помрачење“ Градског позоришта Требиње)

- Ово је моје „ватрено крштење“, први пут компонујем за једну позоришну представу.

Искрено, награду нисам очекивао, али, пошто сам обукао бијело одијело, као Брега (Горан Бреговић, прим. аут), помислио сам да бих могао да је освојим (смијех).

Није ми било тешко да ускладим ауторску музику са текстом и редитељским захтјевима, зато што се, иначе, дружим са овом екипом глумаца, био сам на свакој проби, процес мог рада је текао лагано, није било никаквих потешкоћа. Имали смо времена да измијенимо све што треба, а имао сам неограничену слободу, што је велика ствар кад ствараш музику.

Настављам сарадњу са Градским позориштем Требиње јер је све текло глатко, надам се да ће се тако и наставити.

ЛАРИСА РАДОЊИЋ, Диплома за најбољу кореографију (представа „Вечерња ружа“, Студио глуме - Театар 011 Београд)

- Захваљујем публици и организаторима на свему. Када сам прошли пут била у Требињу, била сам мала, имала сам 12 година, нисам ни знала ништа у вези са позориштем. Превише сам срећна због свега! Колико је ова награда моја, толико је и свих мојих партнера на сцени јер смо заједничким снагама дошли до кореографије, до емоције. Једни другима изазивамо емоцију како бисмо пробудили емоцију у публици. Велико хвала и надам се да ћемо се ускоро видјети!

Да ли је било тешко правити ову кореографију - јесте, и сузе и крв и зној, сати проведени у сали, у позоришту. Направили смо комбинацију баћате, модерног и класичног балета, латино плесова и све смо то некако искомбиновали у неку нашу форму, коју сте на крају видјели.

АНЕТА ПЕРИШИЋ (Златна маска за костимографију - ЈЕЛЕНА И СВЕТЛАНА ВАСИЉЕВИЋ за комад „Вечерња ружа“, Студио глуме – Театар 011 Београд)

- Награду сам примила у име своје маме, Јелене Васиљевић, срећна сам због Златне маске коју је освојила. Она је дипломирани костимограф, тренутно ради у Дјечијем позоришту. Била је укључена у цијели процес рада. Питали смо је за савјете, кроз разговоре смо долазили до најбољих рјешења.