Као и претходних година, чланови Удружења за наводњавање "Пиштет" Величани искористили су викенд за провјеру исправности система за наводњавање, чија је укупна дужина око 10 километара а који покрива око 100 хектара обрадивих површина. У рад је пуштена пумпа на црпној станици Мухарева Љут коју су ове године корисници Удружења ремонтовали. Ово је била и прилика да се предсједништво и чланови Удружења захвале руководству Хидроелектране Илији Таминџији и Николи Тубићу који су преко својих техничких служби за одржавање ремонтовали пумпу на брани Гранчарево.
Чланови удружења са црпне станице на Камену
Вријеме око Благовијести већ десетак година чланови Удружења користе да одрже годишњу скупштину Удружења и да разговарају о плановима и задацима за текућу сезону наводњавања.
Укупно двадесет година кориштења воде у пољопривредној производњи (десет година уз помоћ шпанског донатора и десет година самостално) довољан је период да се стекну искуства управљања системом, често истичу корисници воде.
Да су стечена добра искуства и да постоји добро уходана пракса још једном је потврдио Новица Славић, секретар Удружења, те истакао:
"Нека терет пуштања у рад система и селектовање заливних површина понесу они који највише користе воду и који имају највише захтјеве за водом. Такав принцип се показао као најбољи уз уходану праксу да сваког викенда систем буде обавезно са пуштеном водом ради потреба мањих корисника који најчешће имају само баште. Ради безбједности кориштене технике и праћења рада најбоље се показало да најмање двојица корисника воде у дневним потребама покрећу пумпу и старају се о систему до њеног гашења".
Овај састанак су чланови Удружења искористили да се покрену и неке друге иницијативе, пошто се показало, како су истицали, да је Удружење једини правни субјекат у Величанима, а које окупља већину домаћина.
"Један од проблема је и пут до црпне станице и сви остали локални пољски путеви који се већ неколико година не насипају", истакао је Максим Дерикучка, и додао:
"Ријетка су села у Попову која могу да окупе већину домаћина и да поставе заједничке друштвене циљеве. Наш заједнички интерес и циљ је - вода и наша срећа је што то сви подједнако препознавамо, а то је и разлог да годинама успјешно функционишемо", додао је Максим.
СЕЛА ПОСТАЈУ СМЕТЉИШТА
На овом годишњем састанку који је одржан на црпној станици, послије пуштања у рад система за наводњавање, истакнута је улога Удружења и по питању заштите животне средине и одржавању чистоће уз магистрални пут - велики проблем а што је истакнуто као обавеза наведена у Статуту Удружења.
Констатовано је да се направе закључци и да се предсједништво Удружења, као правни субјекат, потпише на приоритетне захтјеве и да се благовремено прате извршења постављених задатака. Наведене су и чињенице да се више година насрће на сеоску имовину, односи насипни материјал и врши девастирање простора сеоске границе. Истакнуто је да под хитно треба забранити ову нелегалну експолатацију насипа.
Послије низа дискусија и размјене мишљења, присутни чланови Удружења су донијели неколико закључака које су једногласно подржали, а то су:
- Да се сваких петнаест дана врши контола система и потрошње воде ради спријечавања злоупотреба и неконтролисане потрошње
- Да се систем за наводњавање користи у дане викенда, а током седмице по потреби корисника, с тим да се систем може укључити и на појединачни захтјев корисника Удружења
- Да се до 31.7.2024. године прикупи новац за чланарину за 2024. годину у износу од 20,00 КМ, што је предвиђено Статутом Удружења "Пиштет" Величани, као и заостале чланарине из претходних година
- Да Горан Комненовић, у својству благајника, обиђе кориснике воде и прикупи новац за чланарине и заостали дуг за потрошњу воде
- У наредном периоду од Градске управе Града Требиња и њених надлежних служби тражити помоћ за:
- насипање локалних путева,
- добијање контејнера који би се поставио на аутобуско стајалиште у селу испод канцеларије Мјесне заједнице Величани,
- постављање табле са упозорењем о забрани бацања смећа уз магистрални пут,
- постављање табле забране извлачења насипа са простора сеоске границе села Величани.
ДУХАН ПОНОВО НА ПРВОМ МЈЕСТУ
Милорад Ћук: Самостални одгој расадног материјала смањује трошкове садње духана - расад спреман за садњу
Међу истакнутијим пољопривредним произвођачима у сеоској граници села Величани је и Милорад Ћук, који је један од млађих пољопривредних произвођача који из године у годину својим примјером охрабрује и друге да се исплати радити у пољопривреди. Иако му пољопривреда није главни посао и извор прихода овај млади домаћин је за ову годину зацртао циљ у пољопривредној производњи под једним и главним условом; да као члан Удружења "Пиштет" Величани, учини све, да вода не буде доведена у питање. За значај воде као фактора и своје планове за ову годину, Милорад нам је рекао:
"Као фактор у пољопривредној производњи вода је половина, а сви остали фактори за успјех су друга половина. Ово што ја радим и што планирам сигурно не бих ни помислио радити да није испуњена та прва половина. Зато је моја подршка у раду Удружења и одрживости система на првом мјесту.
Ја се бавим фолијарном производњом и у таквој производњи нема уопште атмосферских падавина. Сво натапање и одгој култура је заснован на системима и учешћу воде са наше црпне станице. Прошле године сам радио на главатом купусу, а ове године сам се одлучио на духан и то баш узгој под фолијом. Одлучио сам се на узгој расада у својим пластеницима, што ће ми свакако смањити трошкове садње. Ако буде нешто вишкова садног материјала могуће да и то продам заинтересованим садиоцима.
Претходних година се показало да херцеговачки духан има сигурно тржиште и да наше мале површине, (овдје мислим и на љубињски крај), не могу све заједно по површини да се изједначе са једним добрим газдинством у бијељинском крају. Жао ми је што је у Љубињу прије петнаест година угашена Дуванска станица и да држава није показала интерес да се настави рад у овој значајној пољопривредној грани. Стотињак пољопривредних садиоца духана из Љубиња и Попова се сналазе на разне начине да легално пласирају своју производњу, а не улазећи у црно тржиште. Чак и у Федерацији постоје заинтересовани купци легализовани у Федералним републичким институцијама. Ова година ће за мене да буде као експериментална, а производњу ћу свакако проширити ако продам своју овогодишњу производњу."
О цијени духана и сигурности у производњи духана, Милорад је истакао:
"Цијена духана је последњих година порасла скоро дупло за прву класу. Килограм сухог духана у листу се кретао у прошлости пет до шест конвертибилних марака, а данас му је цијена једанаест марака. Не знам тачно колике су премије, али је једно сигурно: духан се прода и ништа се не баци. Проблем сваког пољопривредног произвођача је пласман, а то евидентно није проблем ономе ко се одлучи бавити узгојем духана", закључио је Милорад.
-02.jpg)
.jpg)