На велики празник Петровдан, прослављена је слава цркве Светих Апостола Петра и Павла у Запланику у Шуми требињској.
Слава саборне цркве у Запланику прислуга је и свих православних породица овог требињског краја. Тако је било од давнина, а мјештани су своју породичну традицију сачували кроз вијекове до данас.
Вјерни народ се и овог Петровдана окупио са родбином и пријатељима да прослави овај велики празник. Свету литургију служио је надлежни парох, протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење архимандрита Исаије, игумана манастира Светог великомученика Георгија на Зубцима. Испред Града Требиња слави цркве присуствовао је предсједник Скупштине града Драгослав Бањак.
Након Свете литургије, вјерни народ поздравили су свештеници и предсједник Скупштине града, који је истакао значај повратка у српска села јужно од Требиња, која су у протеклом рату употпуности уништена.
Као подршку српским повратницима на ове просторе, Град Требиње већ неколико година издваја дио средстава из градског буџета са намјером да се помогне обнова кућа, цркава, путева, што ће се наставити и убудуће. У порти цркве Петровице, за госте и све присутне, домаћини су припремили трпезу љубави, гдје се уз разговор и пјесму прослава Петровдана наставила до поподневних часова.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Запланику, једно је од три или четири мјеста у требињском крају гдје се прославља Петровдан. На овом древном мјесту у прошлости су постојале двије цркве, које су са вјерним народом свједочиле и чувале Христову вјеру од самог почетка, још прије 2000 година.
Кроз дуге вијекове, у ратовима када би страдао народ, страдале су и његове светиње. То најбоље свједоче цркве у Запланику. Осим активне цркве Петровице, у њеној непосредној близини, на неких десетак метара, налазе се остаци порушене цркве. Све до недавно, ова црква се налазила под великом гомилом камења и земље, тако да се скоро и није могла примијетити.
Средином 2018. године, након прикупљених потребних дозвола надлежних институција БиХ, ова порушена црква археолошки је истражена. Археолошке радове водио је археолог др Александар Ратковић. Осим истражене цркве он је евидентирао и темеље помоћних зграда – конака, налазећи одређене сличности са Петропавловим манастиром у Петровом пољу и цркви Светог Преображења у Клепцима.
Овим археолошким истраживањем разбијене су бројне површне тврдње о овој цркви, које су навођене у неколико радова југословенских историчара. Иако су обје црквене грађевине у Запланику, у прошлости и данас, власништво Српске православне цркве, то није омело друге конфесије да покушају да присвоје бар једну од запланичких цркава. Тих покушаја било је више у прошлости, па чак и данас, гдје се осим цркава, присвајају и ћирилички споменици са почетка 19. вијека.
Обје цркве су кроз протекле вијекове паљене и рушене. У порушеној цркви, др Ратковић пронашао је велике количине гарежи, што јасно говори да је црква била запаљена и срушена. Исту судбину доживјела је и активна црква Светих апостола Петра и Павла, вјероватно, од потомака истих оних који су у прошлости палили данас порушену цркву. У љето 1992. године током агресије на Општину Требиње, Хрватска војска палила је и минирала цркву Светих апостола Петра и Павла, да би је касније претворила у нужник и сметљиште. Тада су поломљени сви споменици у запланичком гробљу, као и дио средњовјековних споменика. Њена обнова трајала је од 2008. до 2014. године.
Црквени комплекс у Запланику који чине: двије цркве, средњовјековно гробље, 15. старих крстова, више праисторијских гомила у гробљу и широј околини, проглашени су националним спомеником Босне и Херцеговине 2014. године, под називом: „Историјско подручје Запланик“.
Милан Путица
