Зборник против некултуре заборава

Они су промовисали књигу И испод сиве друге боје живе, модератом Весна Андрић која је обавила улогу лектора књиге, Ивана Грујић, директорица Музеја Херцеговине, Павле Екмечић, Предсједник Управног одбора удружења ”Огњиште” из Пребиловаца, Младен Булут један од 52 аутора чији је рад укљуен у књигу, Шћепан Алексић, књижевник и Ацо Драгићевић, приређивач зборника радова о Пребиловцима

У Музеју Херцеговине Требиње, вечерас је промовисан зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе”. Кроз осам поглавља описује се историја села и страдање становништа у Другом свјетском рату, доноси етнографске записе као и одабране текстове чак 52 аутора, избор текстова о Пребиловцима из штампе, прозне и поетске радове које су српски писци посветили Пребиловцима.

Трагедија Срба из овог села догодила се два пута у 50 година - у Другом светском рату и током распада СФР Југославије. Стравичан масакр у Пребиловцима усташе су извршиле 1941. над стотинама Срба, немајући милости ни према дјеци и старцима. Књига је премијеру имала на 67. Међународном београдском сајму књига.

Ацо Драгичевић један од приређивача, грађу за ову књигу сакупљао је пуних 18 година, биљежио сећања Пребиловчана, легенде  из села и о селу, да би се огромна грађа нашла у својеврсној хроници Пребиловаца, села које је 1941. године имало скоро хиљаду становника. Само 172 становника избјегла су покољ који се догађао од Илиндна до Велике Госпојине 1941. године.

- Нисам написао ниједну књигу, али сам, како је рекао Борхес, поносан на оне које сам прочитао - каже Драгићевић, додајући да је приредио двије књиге о Пребиловцима; Угашена огњшта и Испод сиве друге боје живе. Сви текстови из књиге били су на суду јавности на нтернет страници “Пребиловци-село на интернету”. Први текстови на завичајној страници објављени су, каже Драгићевић о Савиндану 2006. године. Уз ћириличко уведено је и латинично писмо, док су значајнији текстови добили издање и на енглеском језику.

- Почело је подизање села, умјесто каменом и другим грађевинским материјалом, писаном ријечју и фотографијом на глобалној мрежи. Први текстови говорили су о организованим посјетама родном селу уз пратњу мировних снага, са обезбјеђењем на почетку и зачељу колоне стизали су Пребиловчани за Задушнице, да посјете родну кућу, прислуже свијеће упокојеној родбини на гробљу и минираном храму - казује Драгићевић.

Градило се виртуелно село. Ријеч по ријеч, фотографија по фотографија подизало се виртуално село, стварајући рубрике које су говориле о Пребиловцима са свих аспеката. Након 18 година рада на изградњи виртуелних Пребиловаца настао је зборник, књига о селу и његовим људима.

- Ацо је исказао огроман труд и енергију и као добар дух је подстицао људе да пишу о Пребиловцима и сви текстови имају заиста велику вриједност. О Пребиловцима пишу највећа имена, идемо од прве појаве имена Пребиловци па све до несрећног прошлог вијека када је село два пута разарано а житељи убијани на најсвирепији начин. Књига је допринос културно историјском и завичајној књижевности а при том је намијењена култури сјећања а против некултуре заборава“ рекао је новинар Младен Булут из Новог Сада са пребиловачком повезницом и аутор прилога у књизи.

Павле Екмечић, предсједник Управног одбора Удружења “Огњиште” рекао jе да је требињска промоција трећа по реду а да је до сада књига представљена у Београду и Бања Луци у прошлој години. За све нас који смо поријеклом из Пребиловаца има огромну вриједност. У оном времену и није се малтене смјело причати о томе и у вријеме комунизма је било забрањено написати име жртава на споменицима а сада је све јавно публиковано“, каже Екмечић.

На промоцији су говорили приређивачи књиге Ацо Драгићевић и Младен А. Булут, Павле Екмечић, предсједник Управног одбора Удружења “Огњиште”, књижевник Шћепан Алексић и Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине.