Вукови су на терену села Дубочани постали готово свакодневна појава

20161113203456_397569

ТРЕБИЊЕ │ Требињска села су у посљедњих мјесец дана све више на удару дивљих звијери, па су, поред медвједа који харају сеоским пчелињацима, још чешћа појава вукови који се, што није уобичајено, у још топлим временским условима спуштају до самих кућа. У селу Дубочани код Требиња, на обали Билећког језера, вук је напао стадо оваца домаћина Милана Јанковића и заклао девет оваца, а прије тога му је медвјед опустошио пчелињак.

У градском Одјељењу за пољопривреду, чија је комисија изашла на терен, процијењена је штета од 1.800 марака јер је вриједност сваке овце 200 марака. Оно што је најзанимљивије вукови су на терену села Дубочани постали готово свакодневна појава и неријетко закољу једну или двије овце, или направе прави покољ у стаду. Овце су биле на испаши, километар до два далеко од кућа, али је вријеме било јако топло да би се очекивао напад ових предатора, који су се раније с планина до села спуштали само зими усљед велике глади и тад се дешавало да кољу крупну стоку.

Међутим, то више није случај, о чему свједочи и напад на краву и теле код породице Миљевић на другом крају Требиња, у селу Пољице Попово, гдје је штета процијењена на око 4.000 марака. „Иако нису били у штали, и крава и теле су били у близини куће на испаши, па је чудна толика храброст да се у близини насеља удари на велику стоку. То јасно говори о чињеници да им понестаје хране и да се, по оној пословици да глад очију нема, све више приближавају насељеним мјестима“, кажу у Одјељењу за пољопривреду.

А да је нарушен ланац исхране дивљачи свједоче и мјештани требињских села не само на основу чињенице да им све више страдају и стока, и пчелињаци, и пољопривредне културе, већ и на основу тврдњи да је ситне, па и крупније дивљачи све мање, јер и њима све више недостаје хране. Такође сматрају да је све више криволова, уз недозвољена ГПС и друга помагала, али и мање бриге надлежних.

Предсједник Ловачког удружења „Леотар“ Требиње Јанко Шекарић наглашава да њихови чланови чине све што могу да заштите животиње, да сузбију криволов и да одрже природну равнотежу колико је то могуће. Он додаје да су и недавно у ловиште убацили извјестан број зечева, али се то ради и са другим житељима природе. Kако каже, предатору какав је вук мора се такође обезбиједити оптималан опстанак у требињским шумама. „Оно што ми можемо урадити јесу хајке на вука које можемо организовати два пута годишње, па нас почетком године очекује прва, и то тамо гдје нас мјештани позову да су најугроженији од вука. Kад је у питању медвјед, мора се испоштовати процедура којом се његов одстрел одобрава од стране ресорног министарства“, каже Шекарић. Напомињући да је медвјед заштићен и да се уз одобрење Министарства за његов одстрел плаћа око 1.200 марака, Шекарић додаје да вук нема заштиту закона, осим у времену ловостаја, али се и његов одстрел мора платити 150 марака.

Весна Дука/Независне новине