Шипка ваниле и штапић цимета били су незаобилазни састојци кухиње наших мама и бака, породичног ручка и безбрижног дјетињства. Својевремено врло популарне патишпање са вишњама и ванилом односно медењаке са циметом, домаћице су неправедно избациле из својих роковника. Потиснули су их филови, шлагови, креме...

Све до недавно, када су се у нашем граду појавили укусни, домаћи, ручно осликани медењаци и изазвали велику пажњу, привукли носталгичаре, одушевили дјецу ... Јаја, мед, брашно, путер ..., али у ком омјеру па изгледају овако дивно? Сви су се запитали ко је вјешта домаћица, а она се скромно крила у свом породичном дому у Полицама.

У кухињи с погледом на Требишњицу и Арсланагића мост, Жељка Маловрх, економски техничар без посла, допуњује породични буџет израдом традиционалних слаткиша осликавајући их на модеран начин. Управо ту, у кухињи се родила идеја. Прије тачно годину дана пијуцкала је кафу, „пристављала“ ручак за укућане и гледала Јутарњи програм РТС-а.

Пажњу јој је привукао прилог о госпођи која прави украсне медењаке. По природи јако радознала, одмах је пожељела да учини исто. Идеја јој се учинила одличном јер је трагала за послом, без кога је остала у најнезгоднијим годинама, како каже: „Нит'се могу запослити, нит' отићи у пензију“. Припада генерацији која је навикла да ради, да привређује, да буде предузимљива. С тога је истог дана направила прву смјесу.

„Годинама сам радила као административни радник у грађевинским фирмама и игром случаја остала без посла. Схватила сам да морам смислити неки послић. Највише ми је одговарало да радим кући. Сви путеви су ме водили у кухињу. Процијенила сам да у Требињу  јако пуно жена прави и продаје торте и колаче. Требало ми је нешто оригинално. Видјела сам прилог о изради медењака и одушевила сам се. Изгледало ми је као сјајна идеја“, с осмијехом на лицу нам прича Жељка, а управо тај осмијех показује задовољство и увјерава нас да пишемо о њеним медењацима.

Тог јутра, на РТС-у није било рецепта па га је Жељка потражила на интернету, а онда је корак по корак откривала детаље као на примјер да тијесто треба да стоји најмање два дана у фрижидеру. Јер што више стоји, то се љепше пеку, не пуцају, буду лијепи на изглед. Зато сматра да је лично искуство најдрагоцјеније.

„Рецепт за колач и рецепт смјесе за украшавање сам морала сама открити. Прочитате милион оваквих или онаквих, али сами прилагодите састојке како да буду најљепши. То је искуство. Било је нормално и грешака, али хвала Богу имам их коме поклонити. Поједу се. Ништа није пропало“, додаје ова весела супруга, мама и однедавно бака.

Госпођа Маловрх не жели да истиче своје таленте, али цртежи на медeњацима откривају њен сликарски дар. Од малена воли да црта. Тако се спојило угодно са корисним. Прве медењаке је украсила својој породици за празнике. Њени најближи су били уједно изненађени и одушевљени. Управо, они су јој највећа подршка од првог дана, а само осам дана послије прве смјесе продала је прву количину.

Састојци које користи су природни. Боје су јестиве, течне, прехрамбене, али има велики проблем са куповином модли и материјала за украшавање.

„Разочарана сам слабим избором боја у нашим маркетима, као и уопште репроматеријалом потребним за медењаке. Овдје купујем боје у праху. Тешко проналазим течне боје, оне квалитетне. Набављам их из Њемачке. Тамо ми је удата кћер па сам приликом једне посјете њима и модле купила, као и шприцеве и сав прибор за рад. Највећи  проблем су ми модле. Сем класичних - круг, срце, звјездица ... друге не можете наћи. У Њемачкој сам доста тога набавила, али је тамо све јако скупо за наш стандард. Свјесна сам да морам уложити ако желим хоби претворити у посао“, додаје Жељка и прича нам како медењаци траже доста простора. Кухиња јој постаје тијесна па планира да радни простор прошири на собу. Јер од почетне смјесе до паковања прође три дана. Зато што је процес сушења дуготрајан. У зависности од времена, ако је влажно вријеме суши се и до пет дана.

„Један дан их печем. Други дан радим подлогу, коју сушим па тек кад се подлога осуши - цртам. Ако је влажна подлога, топе се боје. Треба доста рада, труда и времена. Морам признати да људи то најчешће не разумију. Кад кажем цијену, кажу да је скупо и онда ја више волим да поклоним него да понизим себе. Много пута дођу, одушеве се па траже попуст, а ја, стварно, испод неке цијене не могу ићи“, искрено прича Жељка потврђујући причу свих Требињаца, који се баве било којом врстом „ручног рада“.

Највећа наруџба коју је имала је 400 комада. Каже да јој тада у помоћ прискаче братична, која, такође, јако лијепо црта. Смјеса за глазуру се прави од бјеланцета и шећера у праху, а по потреби се додаје која кап лимуна и различите боје неопходне за цртеж.

Сазнајемо да медењаке  највише купују за дјецу. Најтраженији су са омиљеним ликова из цртаћа. Разлог су рођенданска славља када по изразима лица можете закључити колико добро Жељка ради свој посао. У посљедње вријеме медењаци постају јако популарни као поклони за сватове на вјенчањима. Медељаке наручују и предузећа. Тада осликава њихов лого, а они их користе за прославе и као новогодишње поклоне. Дакле, медењаци су слаткиши за све прилике. Иако се вјерује да су ови колачићи интересантни  само у периоду зиме. Због тога су и најчешћи мотиви на њима Сњешко Бијелић, јелка, Деда Мраз, пахуља. Ипак, Жељкине медењаке можете поклонити и симпатији и пријатељима и пословним партнерима у свим приликама  јер се потрудила да направи и различите врсте паковања. Купци бирају од целофана, мањих или већих кутија, теглица ...

„Медењаци су јестиви два мјесеца. Гарантујем то јер су их моја дјеца јела. Ко не поједе у том периоду, вјероватно неће ни јести него задржати као украс. Обично се дјевојке емотивно вежу ако су медењак добиле као дар од момка. Још ако на њему има нека порука?! То ми је дало идеју па сам почела правити медењаке са мотивима Требиња као сувенире“, открива нам Жељка и тврди да јој је најбитније што се лијепо осјећа док их израђује. Још увијек од овога не може живјети, али би хоби врло брзо могао да прерасте у озбиљан посао.

Поријекло медењака

Верује се да су први медењаци настали прије неколико вијекова на Оријенту. У Европи су најпопуларнији у Њемачкој, због чега многи мисле да је управо та држава постојбина медењака. Специфични зачини који се стављају у овај слаткиш, медењацима дају посебан укус и мирис.

Друштвене мреже су подршка у раду

„Сама сам себи највећи критичар. Међутим кад су пријатељи и познаници почели да хвале моје медењаке, направила сам фејсбук страницу за промоцију. То ми је повећало број наруџби. Медењаци могу да се виде, али и поруче на мом личном фејсбук профилу или на профилу „Медењаци Требиње“ . Сви су задовољни, што је најважније. Ко год је пробао први пут обавезно се враћао да поручи још медењака“, наглашава Жељка важност друштвених мрежа у данашње вријеме.

Јелена Ковачевић