ТРЕБИЊЕ I У Требињу је данас одржана радионица под називом „Процјена и јачање капацитета у области одрживог управљања земљиштем“ која за циљ има представљање пројектних активности и прикупљање кључних информација потребних за израду оперативне Стратегије одрживог управљања земљиштем у Републици Српској.

На овом састанку је истакнуто да су Требиње и подручје херцеговачког крша нарочито занимљиви с аспекта одрживог управљања земљиштем јер, на овом подручју, постоје велике неискоришћене земљишне површине и голети које се могу пошумљавати.

Маријана Каповић Соломун, професор Шумарског факултета Универзитета у Бањалуци, истиче да је један од највећих проблема локалних заједница напуштено пољопривредно земљиште.

Она наводи да је за херцеговачку регију веома важно пошумљавање голети, уз пажљивији одабир врста и интензивирање контејнерске производње садница.

„Овдје је, скоро па једино могућа мјера за шумска земљишта управо пошумљавање али, можда, не овако као што се до сада спроводило, него, прилагођеније кроз пажљивији одабир врста или кроз интензивирање контејнерске производње садница, гдје биљка мора да има шансу у првим годинама свог опстанка на тим пошумљеним површинама да може да преживи. Много је примјера добре праксе, на подручјима каква је Херцеговина, нисмо ми једини, који имају проблем са тим, али у сваком случају и Министарство и јавно предузеће сваке године спроводи одређене активности пошумљавања на терену. Наше је да видимо какви су ефекти тога и да покушамо, кроз ту оперативну Стратегију, да поентирамо потребу очувања земљишних ресурса“, појашњава Каповић Соломун.

Михајло Марковић, координатор пројекта „Подршка одлучивању о увођењу и ширењу одрживог управљања земљиштем у РС и БиХ, истиче да се овај пилот пројекат проводи на подручју Требиња, Шамца и Пелагићева, кроз различите мјере одрживог управљања земљиштем: пошумљавање, наводњавање и борбу против поплава.

„Требиње смо изабрали, прије свега везано за Центар за крш и голети, јер у Херцеговини, у овом јужном дијелу РС, има много огољених површина, гдје уопште или нема земљишта или га има врло мало, и потребно је, у циљу одрживог управљања земљиштем, да се, практично уради нека ревегетација. Да се створи вегетациони покривач, било шумски, било пашњаци, или да се неке друге, добре праксе, примијене“, рекао је Марковић.

Светлана Лазић, виши стручни сарадник за управљање пољопривредним земљиштем је додала да је одрживо управљање земљиштем приоритет за развој пољопривредне производње.

„Битан је тај интердисциплинарни приступ, интерресорни - односа вода, шума и пољопривреде, како би се нашао најбољи модул за пољопривредну производњу. Приоритет је идентификовање проблема. Ова стратегија неће и не може бити само један писани документ него, заправо, треба да буде правац дјеловања у смислу земљишне политике“, закључила је Лазићева.

Пројекат „Подршка одлучивању о увођењу и ширењу примјене одрживог управљања земљиштем у РС и БиХ се проводи у 15 земаља, а финансира га ГЕФ - Глобални фонд за заштиту животне средине и ФАО - Организације за храну и пољопривреду, а у РС га имплементира Институт за агроекологију и земљиште Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци.

Данашњу радионицу, којој су присуствовали представници релевантних јавних и научних институција, локалних заједица и невладиних организација, организовао је Пољопривредни факултет у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и Министарством спољне трговине и економских односа БиХ.

Д.Р.