Разговори послије представе „Велика драма“ КУД-а „Крушчић“ из Крушчића

Okrugli Sto_08

Миладин Шеварлић, водитељ разговора

Ово је представа о пошасти једног времена, комунизма и размишљао сам док сам гледао представу да ли је већа пошаст комунизам или демократија. Дејан Цицмиловић је кратио текст, али је успио да постигне динамику, да каже све што ова трагична прича носи, а да је смјести у мало мање времена. Сценографија је дозвољавала брзе промјене, ефикасну игру и ефектне драмске ситуације, па представа има темпо и интензитет који омогућује да се велика епопеја смјести у гледљив позоришни комад.

Цицмиловић је урадио велики посао као аутор свих елемената представе, осим глуме. Било је неколико интерпретација који су сами врх глумачког умјећа. Прије свега, мислим на младог Николу Булатовића, који је сачувао нешто елементарно, а успио да направи аутентичну позоришну игру и са изванредном аутентичношћу је дочарао лик који је играо. У ансамблу из Крушчића има неколико изванредних ликова и врхунских глумачких остварења.

Okrugli Sto_05

Драматурагијом, темпом, ритмом, ефектношћу појединих сцена, које иду до нивоа античке трагедије, добијена је представа која има континуитет и која говори о постигнутом нивоу Фестивала фестивала.

Дејан Цицмиловић, редитељ представе

Када ми је директор позоришта Славко Влаховић предложио да урадимо „Велику драму“, поводом 70 година прве групе колониста који су дошли из Црне Горе у Војводину, није ми било пријатно, али на његов наговор ушли смо у овај ризичан посао.

Ентузијазмом, вољом, великом љубављу и пожртвованошћу ансамбла, очигледно, да смо успјели и представа је од 20. марта имала 22 извођења. Осим двије сцене које сам из техничких разлога морао да пребацим, комад није претрпио ништа осим сажимања унутар сцена. Посматрао сам га као врсту црно-бијелог филма који би у брзим кадровима могао да исприча причу. Инсистирао сам код глумаца да свака сцена креће из центра догађаја, а да цијела прича добија ритам, темпо, континуитет… Надам се да је то успјело.

Okrugli Sto_06

Оно што ме интересовало је катарзичност у комаду, са једног човјека пренесена на породицу, ово је, у ствари, трагедија једног народа. Комади попут овог, који су негдје жанр мелодраме, су нешто што људе испровоцира да преиспитају четири елементарне вриједности: љубав, наду, породицу и вјеру. Ова представа садржи све те елементе.

Никола Булатовић, глумац у представи

Све пада у воду, и труд и посао који је трајао мјесецима кад се све ствари поклопе. Захвалио би се редитељу представе који је из сваког од нас извукао максималне могућности и подигао ниво представе. Хвала публици која је сваки пут доживјела представу као нешто што се њих лично тиче.

Драган Копривица, редитељ

Okrugli Sto_13

Драган Копривица

Вечерас се појавио феномен драмског ансамбла из малог мјеста, за који сам по први пут чуо, али на најбољи начин. Фасциниран сам како је све функционисало у представи. Ансамбл је био суверен, драмски дрзак, слободан, фантастичан и мислим да је Цицмиловић на најљепши начин успио да се одрупре снази текста Синише Ковачевића.

Овдје смо имали фантастичан баланс бриљантног текста, бриљантне, економичне режије која је као код сваког правог режисера у први план ставила глумце. Видјети 28 људи који су функционисали као један било је фасцинантно, то је фантастичан драмски механизам.

Зачуђен сам дубином појединих сцена, било је антологијских сцена. Ово су представе које гледаоца након неколико мунута зграбе за душу и не пуштају до краја. Ријеч је о једној бриљантној представи, која подиже ниво Фестивала фестивала.

Стеван Шербеџија, глумац

Okrugli Sto_15

Стеван Шербеџија

Цијела представа није трпјела редитељско претјеривање, него су се играле животне ситуације и дале су тексту додатну јачину.

Било је доста ситуација које су урађене школски. Основа представе је јако стабилна.

Похваљујем цијели ансамбл и постављам питање – шта ће се десити са људима који су послије овако добре представе отишли кући, шта ће ујутро промијенити код себе.

Представа је ишла ка томе да упери прст у нешто што треба да се мијења, а не да се сутра настави све по старом.

Рашко В. Јовановић, предсједник Жирија Фестивала фестивала

Okrugli Sto_16

Рашко В. Јовановић

Синиша Ковачевић, би, вјероватно, бити задовољан извођењем, с обзиром да се он залаже за сваку своју ријеч. Смјело је и одважно поставити овај комад на аматерску сцену. „Велика драма“ је времеплов од пола вијека и више, који открива неке суштинске особине нашег човјека, а те особине су се стекле на најљепши начин управо у „Великој драми“.

Вечерашња представа је потврда да савремени домаћи репертоар треба да буде у средишту политике аматерског театра, због проблематике која им је ближа и коју носе у себи. Читав анасмбл је индикативан, аматери имају нешто од смјелости која је потребна позоришту.

Сматрам да би и писац могао бити задовољан овом представом и на неки начин би нашао сатисфакцију за овај и неке друге комаде. Представа говори о томе да су, када се суоче са добро писаним комадима, аматери на правом терену и могу да се искажу на оптималан начин.

Брано Дурсун, члан Умјетничког савјета Фестивала фестивала

Ово је изванредна представа која је дала печат Фестивалу фестивала. Главни глумац је на најбољи начин изнио велики посао, а редитељ је глумце водио на прави начин. Направили су велики посао и изванредно све донијели на сцену. Сценографија је изузетно функционална и визуелно дотјерана.

Okrugli Sto_10

Милован Здравковић, театролог

Честитке на чистоти и емоцији. Глумци из Крушчића су у представи успјели да приказивањем несређених љубави афирмишу љубав, што је феноменално.

Зоран Ђерић, театролог

Аматеризам из кулског краја добио је још једно велико име. Глумци из Крушчића су показали да су изузетни и да ће се равноправно носити са аматерима, не само из овог краја, него и региона.

Саво Мучибабић, предсједник Савеза аматера Србије

Okrugli Sto_24

Саво Мучибабић

Требиње заслужује овакав Фестивал, јер има фантастичну публику, која својим реакцијама подстиче глумце.

Кула је центар аматеризма у Србији, а Министарство културе Србије не подржава аматеризам. Честитке ансамблу који је из тако малог мјеста успио да и у овим тешким условима изнесе представу.
То је један од најбројнијих ансамбала у Србији, иако су неки први пут вечерас чули за Крушчић.

Д.Ч.
Фото: Јован Видаковић