image0.jpeg (2.76 MB)
 
Поводом првих 100 дана рада Нове болнице „Свети архиђакон Стефан“, директор Недељко Ламбета представио је резултате који, како је истакао, потврђују одговоран и предан рад свих запослених у интересу пацијената.

„За првих 100 дана рада остварили смо резултате који потврђују да се у нашој установи ради одговорно, предано и у интересу пацијената. Прије свега, желим да захвалим комплетном медицинском и немедицинском кадру, јер су управо њихова стручност, посвећеност и свакодневни труд омогућили остварење ових резултата“, рекао је Ламбета.

Према његовим ријечима, у првих 100 дана евидентирано је 111.739 прегледа, што представља повећање од 23 одсто у односу на исти период прошле године, односно 17 одсто више у односу на упоредни период 2025. године.

У истом периоду реализовано је 5.339 хоспитализација, што је за 14 одсто више него прошле године, док је обављено 810 оперативних захвата.

„Ови резултати представљају потврду да идемо у добром правцу, али и обавезу да наставимо са унапређењем здравствених услуга, повећањем доступности здравствене заштите и даљим подизањем квалитета рада на задовољство наших пацијената“, истакао је Ламбета.

Начелник Службе за педијатрију др Тања Новарлић захвалила је на указаном повјерењу да руководи једним од најодговорнијих одјељења у болници, нагласивши да здравствена установа истовремено биљежи раст обима услуга и све сложеније медицинске процедуре.

„Посебан изазов представља кадровска попуњеност појединих организационих јединица, прије свега Одјељења за реанимацију и интензивно лијечење. Истовремено, биљежимо континуиран раст обима здравствених услуга, али и све већу сложеност процедура које се свакодневно изводе у нашој установи“, рекла је Новарлићева.

Она је подсјетила да се у Новој болници „Свети архиђакон Стефан“ изводе најсложенији оперативни захвати из области грудне и васкуларне хирургије, укључујући операције на торакалној аорти, као и захтјевне процедуре из гинекологије и ортопедије.

Посебно је истакла отварање нових организационих јединица, међу којима су ангио-сала и Ургентни центар, који представља прву тачку пријема и тријаже пацијената.

„На тај начин значајно унапређујемо организацију рада, скраћујемо вријеме реакције и доприносимо квалитетнијем и ефикаснијем збрињавању пацијената“, навела је Новарлићева.

Поред улагања у савремену опрему и инфраструктуру, у болници посебан акценат стављају на континуирану едукацију и стручно усавршавање запослених.

„Комбинација савремене технологије, стручног кадра и мултидисциплинарног приступа омогућава боље резултате лијечења, већу безбједност пацијената и примјену највиших стандарда добре клиничке праксе“, поручила је Новарлићева.

Говорећи о раду Одјељења за педијатрију, прим. др Љиљана Буха истакла је да је у протеклом периоду уведено неколико значајних новина које ће додатно унаприједити здравствену заштиту најмлађих пацијената.

Једна од најважнијих промјена јесте увођење дежурстава педијатара током викенда, чиме је дјеци и родитељима омогућена здравствена заштита 24 часа дневно суботом и недјељом.

„То је нови облик организације рада који омогућава да се у сваком тренутку може доћи на Педијатрију и добити потребна здравствена услуга“, рекла је Буха.

Поред тога, Одјељење за педијатрију почело је да пружа и услуге примарне здравствене заштите. Дјеца од рођења до навршене шесте године живота сада могу бити регистрована код педијатара Нове болнице „Свети архиђакон Стефан“, под истим условима као и у домовима здравља.

Према ријечима Бухе, овај модел омогућава да мали пацијенти на једном мјесту добију и примарну и секундарну здравствену заштиту, што значајно олакшава приступ здравственим услугама, смањује потребу за додатним упутницама и скраћује вријеме чекања.

Посебан искорак остварен је и у области неонатологије увођењем концепта „Baby Friendly Hospital“, који подразумијева да мајка и беба бораве заједно од самог тренутка порођаја, у складу са најновијим препорукама релевантних здравствених организација.

„Захваљујући савременим инфраструктурним условима, мајке најчешће бораве саме са бебом у соби, уз сталну подршку медицинског особља. Тиме се стварају најбољи услови за успостављање раног контакта између мајке и новорођенчета, али и за квалитетнију његу током првих дана живота“, нагласила је Буха.

Она је подсјетила да је стручни кадар и раније примјењивао савремене стандарде збрињавања новорођенчади, али да су услови рада у старој болници били ограничени инфраструктурним капацитетима.

„Нова болница омогућила нам је да у пуном капацитету примијенимо стандарде савремене неонатолошке његе и додатно унаприједимо квалитет боравка наших најмлађих пацијената и њихових мајки“, истакла је Буха.

Главна сестра Нове болнице Душанка Зечевић истакла је да је поносна на свој тим и поручила да је свака добронамјерна примједба добродошла.

„Ако неко има нешто да каже, а не тврдим да проблема нема, јер нам је свака искрена примједба добродошла и може бити добар подстицај да нешто поправимо ако не функционише како треба, онда бих вољела да то буде транспарентно и јавно. Никако иза туђих имена, надимака и слично. То не признајем, а то зна и директор“, рекла је Зечевићева.

Она је додала да жели, као и њене колеге и колегинице, разговор очи у очи.

„Ако неко има примједбу на било коју сестру или на било шта што не ваља у нашој установи, вољела бих да дође и укаже нам на то, како бисмо могли да се поправимо. Ми смо заиста отворени и емпатични људи, људи који желе да раде свој посао што боље и у интересу наших пацијената“, закључила је главна сестра болнице.