Креације требињских иноватора овјенчане су наградама на свим значајнијим свјетским сајмовима иновација, али је одсуство шире подршке разлог што се оне углавном не развијају - даље од прототипа.

borko-babalj-priznanja.JPG (149 KB)

Ово каже Борко Бабаљ, предсједник Удружења иноватора источне Херцеговине, које ове године обиљежава деценију и по рада.

Уз усвајање годишњег извјештаја и програма рада, јубиларна скупштина удружења била је и прилика да се подвуче црта и сумирају резултати требињских иноватора остварени у ових 15 година.

„Установили смо да смо у ових деценију и по освојили више од 110 међународних признања. Четрдесет патентних пријава је иза нас. Само у посљедњој години освојили смо десет медаља, а у години прије четрнаест. То је заиста на свјетском нивоу“, каже Бабаљ.

Проблеми наших иноватора и даље су исти. Пут од иновације до производње и шире практичне примјене овдје је трновит и предугачак - при чему успјех не гарантују ни награде са престижних свјетских сајмова.

За више од прототипа, каже Бабаљ, потребна је подршка шире друштвене заједнице. А она не би смјела да изостане тим прије, додаје он, што је економски развој сваког друштва уско повезан и директно пропорционалан степену развоја иноваторства.

„У Босни и Херцеговини, у односу на неке средње развијене земље попут Словеније, новац који добије иноватор је чак 600 пута мањи! То је разлог што ми не производимо иновације, што све остане на изради прототипа. Не постоје значајни сајмови у свијету на којима нисмо награђивани. Будемо на телавизији и другим јавним гласилима, а кад треба производити – ту обично запне, јер смо остављени сами“, истиче Бабаљ.

Иноватори ипак не одустају, па ће у овој години удружење настојати да анимира што више креативаца, те да иноваторство промовише и међу најмлађим у школама.

Биће уложени и напори како би додатно развили и довели на корак ближе производњи неке од иновација – као што су Бабаљев биљни препарат за елиминисање глутена, термос кошница Драгана Спаића и природна крема за депилацију Мирјане Ћук.