Статистички подаци показују да пријављени број насиља у породици у источној Херцеговини није у значајнијем порасту, а они који се баве овом проблематиком сматрају да су насиља све тежа, те да се насиље и даље крије.
Полицијски подаци показују да је број пријављених насиља у породици у Требињу до краја новембра ове године знатно мањи у односу на исти период лани, а пријављно их је осам, док је на нивоу Херцеговине тај број приближно исти.
„Ове бројке варирају из године у годину, у Требињу је нпр. ове године много мање пријављених насиља у породици него лани када их је било 22. Ово је тема о којој је неопходно више разговарати, јер смо свјесни да је насиље било над којом особом, још увијек „табу тема“. Сматрамо да је велики број случајева који се не пријављују надлежним институцијама“, рекла је Јована Цвијетић портпарол ПУ Требиње, након састанка који је полиција организовала поводом „16 дана активизма против насиља над женама“.
У „Женском центру“ Требиње кажу да ће дане активизма фокусирати прије свега на фемицид, кога је, нажалост, све више.
„До октобра је пет одсто више пријављених случајева насиља у породици нашој организацији, у односу на исти период лани. Сматрамо да није примјетан пораст насиља, већ су жртве више охрабрене да то пријаве. Евидентно је да је насиље све теже, оно што је прије завршавало на лакшим тјелесним повредама сад се завршава са тешким повредама или смртном исходом“, истиче Љиљана Чичковић, извршни директор Фондације „Женски центар“ Требиње.
Она каже да је у посљедње вријеме евидентно и пријављивање насиља код младих брачних парова, што раније није био случај, те да су у овој години „Женском центру“ пријављена и три насиља над мушкарцима од стране супруге или одрасле дјеце.
Чичковић сматра да су институције, нарочито полиција, направиле искорак у стицању повјерења код жртве да пријави насиље, али се стиче утисак да још увијек постоји „уски канал“ у правосуђу.
Зоран Анђушић, директор требињског Центра за социјални рад наводи да је овој установи у 2024. години пријављено 19 насиља у породици, најчешће над женама, док су лани регистровали 23 насиља.
„Има неког пада броја пријава, али до краја године је још скоро мјесец дана“, закључује Анђушић.
Он објашњава да је задатак Центра за социјални рад, поред осталог, да пружи психолошку подршку жртвама и процјени да ли је жртви насиља у породици потребан смјештај на сигурно мјесто.
„Уколико не може да се врати тамо гдје је раније боравила обезбјеђује се сигуран смјештај, према процјени жртве и социјалног радника. Ако се ни тамо не осјећа сигурно понуди јој се смјештај у сигурну кућу у Бијељини или Бањалуци. У Требињу постоји привремени смјештај, и за сада су најаве да би се требала градити сигурна кућа, што Центар за социјални рад подржава“, наводи Анђушић.
Подсјећамо већ деценијама се у Требињу говори о изградњи сигурне куће, промјењено је и неколико локација за овај објекат, али до реализације није дошло.
