Преступна година у грегоријанском и јулијанском календару је година која има 366 дана, за разлику од осталих година које имају 365 дана.

20200228182926_586303.jpg (121 KB)

Једна Сунчева година траје отприлике 365 дана, пет сати, 48 минута и 46 секунди. Ових додатних нешто више од пет сати управо су разлог за то што постоје преступне године и 29. фебруар.

Разлог томе је усклађивање календарске године с астрономском годином, да не би с временом Нова година пала у љето, а грожђе дозријевало у децембру или јануару. Тако фебруар, који иначе има 28 дана, у преступној години има 29 дана.

Сврха преступних година јесте у томе да помогну у прилагођавању грегоријанског календара соларном календару и да осигурају да се догађаји попут прољећне равнодневице дешавају на вријеме.

Међутим, чак ни додатни дан у фебруару сваке четврте године не може да осигура потпуно тачно усклађивање, због чега се научници понекад позивају на преступну секунду.

Преступна секунда је додавање једне секунде, што се повремено примјењује на координирано универзално вријеме (УТЦ) како би се смањила разлика између прецизног времена које мјеримо сатовима и непрецизног соларног времена које варира због дуготрајног успоравања ротације Земље.

Како знамо која је година преступна?

Ако су посљедње двије цифре године дјељиве са четири (на примјер 2016, 2020, 2024) у питању је преступна година. Године које означавају крај вијека издвојене су од овог правила. Оне морају бити дјељиве са 400 да би биле преступне године. Дакле, 2000. и 2400. су преступне године, али 2100. неће бити.

Зашто жене просе мушкарце баш 29. фебруара?

Након што је папа Гргур XIII прогласио грегоријански календар 1582. године, идеја о додавању 29. фебруара сваке четири године чинила се смијешном толико да су у британском позоришту направили комичну представу у којој се истицало да би жене на тај дан требало да замијене сукње панталонама и да се понашају као мушкарци. Представа је означена као сатира, али већ до 18. вијека жене су увелико користиле 29. фебруар да просе мушкарце. Традиција, која се данас назива Дан младожења, достигла је врхунац почетком 20. вијека и наставља и данас да се примјењује у Великој Британији.

Рођење и умирање преступне године

На свијету постоји око четири милиона људи који су рођени 29. фебруара. Вјероватноћа да ће се неко дијете родити баш на овај датум је 1:1.500.

Људи који су рођени 29. фебруара имају приличан проблем са прославом свог рођендана, али догађа се и да неко умре баш на тај дан. Према Енциклопедији свјетске баштине Џејмс Вилсон, који је поријеклом био Британац, током живота постао је осми премијер Тасманије који је рођен преступног дана и умро баш на тај дан.

Празновјерја и чињенице

- Двије жене родиле су по троје дјеце управо на преступне дане. Породица Хендриксон из Норвешке добила је бебе 29. фебруара 1960, 1964. и 1968. године. Породица Естес из америчке савезне државе Јута бебе је добила на исти дан 2004, 2008. и 2012. године. - Прва хапшења везана за суђења вјештицама у Салему била су издата 29. фебруара 1692. године.

- У Русији се вјерује како преступна година доноси неповољније временске услове и већи ризик од смрти свуда у свијету.

- На Тајвану удате кћерке се враћају кућама ако је у питању преступни мјесец, јер се вјерује како лунарни мјесец може донијети родитељима лоше здравље. Кћерка тако својим родитељима жели добро здравље и срећу.

- Према Гинисовој књизи рекорда, постоји само једна породица у којој су чак три генерације дјеце рођене 29. фебруара. Ради се о ирској породици Кијоу. Тата Питер рођен је 29. фебруара 1940. у Ирској, његов син Ерик у Великој Британији 29. фебруара 1964, а његова унука Бетани 29. фебруара 1996. године.

- У Ирској је законом уведено правило да сва дјеца рођена 29. фебруара добију на поклон 100 фунти.

- Вјерује се и како ове године не треба садити воће јер ће оно родити сваке друге, а могуће је чак и сваке четврте године.

- За дјецу рођену на овај датум вјерује се како су креативна, способна и врло јединствена. Родити се 29. фебруара значи бити обдарен шестим чулом, па се такви људи сматрају срећницима и вјерује се како често посједују неке посебне таленте.

- Египћани су били први који су усклађивали календарску и Сунчеву годину и додавали један дан сваке четири године.