Поводом Дана Требињске бригаде војске РС данас је Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије служио помен у цркви Светог кнеза Лазара за погинуле борце Требињске бригаде. Бројне делегације су полагањем цвијећа и паљењем свијећа на Споменик браниоцима Требиња од 1991. до 1996. године одали пошту палим борцима али се подсјетили на тридесет и прву годишњицу од формирања ове бригаде Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске.
Предсједник Скупштине градске Борачке организације Перо Вуковић рекао је да је Требињска бригада сачувала војничку част и одбранила Требиње од далеко јачег непријатеља.
“Овдје смо се окупили, испред спомен собе наших бесмртника, да се присјетимо дана када је створена требињска бригада Војске РС. За покољења која долазе морамо чувати успомену и од заборава сачувати хероје и херојска дјела славне Требињске бригаде, јединице ВРС кроз коју је током Отаџбинског рата прошло око шест хиљада бораца, а за стварање и одбрану Републике Српске живот је дало више од 260 припадника бригаде, чија су имена уписана на Споменик борцима и у Спомен собу.
„То су били дани поноса и славе. А данас…Пред нама су дани нових изазова. Пред нама су дани када се морамо нашој браћи, који остадоше на бранику одбране Требиња и њиховим потомцима одужити на најбољи могући начин. Пред новим руководство Градске борачке организације Требиње је рјешавање питања запошљавања дјеце погинулих бораца што је приоритет свих приоритета. Надамо се да ћемо, уз активну сарадњу са Градском управом и привредним субјектима, то питање све интензивније рјешавати. Свјесни смо времена у коме живимо, итекако добро знамо и имамо разумјевања за деликатан и државни и економски моменат у коме се РС налази, али ми имамо моралну, људску и братску обавезу да то питање коначно ријешимо. Сва друга питања су значајна али не као ово, што је по нама, питање свих питања. Резултати које смо до сада, заједно са градском и републичком влашћу рјешавали су значајни али морамо начинити додатни искорак. Ако Бог да, за годину дана, овдје на истом мјесту, пред свима вама, поднијећемо извјештај о томе шта смо урадили заједно са градском и републичком влашћу по рјешавању овог питања“, поручио је Вуковић.
Начелник Штаба Требињске бригаде Славко Жарковић рекао је да захваљујући борцима ове бригаде, далеко јачи непријатељ није успио да дође на линије уцртане у својим мапама, подсјећајући на борбе за одбрану Голубовог камена, Бобана, Влаштице и јужног обода Поповог поља, односно дуж цијеле линије од Струјића до Јаблан дола.
"Требињска бригада је кроз свој ратни пут направила неизбрисив траг у Одбрамбено-отаџбинском рату, успјешно извршивши све постављене ратне задатке, дејствујући на широком подрчју који је при крају рата био дуг и до 100 километара. Притом је била поуздан ослонац команди Херцеговачког корпуса, сачувала је становништво и његова огњишта и дала велики допринос одбрани нашег подручја, часно носећи своју заставу из борбе у борбу", навео је Жарковић.
Он је казао да је Требињска бригада уживала повјерење свог народа, али и страхопоштовање код непријатеља, а да је из рата изашла чистог образа, очуваног јединства и слоге, исписујући једну од најсвијетлијих страница у историји Требиња и Херцеговине.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић казао је да су борци Требињске бригаде стали на прве борбене линије и животима беспоштедно бранили своје породице, град и вјековна огњишта, али и част својих предака.
"Због више од 260 најхрабријих који су положили свој живот за отаџбину, у миру имамо обавезу да чувамо Републику Српску – светињу за све нас, у коју, не да се не смије дирати, него се у њу не смије ни прстом упирати. Она је за нас смисао слободе и битисања на овим просторима, створена у најтежа и веома изазовна времена", навео је Ћурић.
Он је казао да су потребни јединство и слога, а да подјеле, посебно политичке природе, никоме не могу да донесу било шта добро.
"Не смијемо да дозволимо да нас било ко дијели на наше и њихове, да нас свађају. То је лекција из историје коју не треба да понављамо, јер су је наши преци и те како добро осјетили на својим плећима", казао је Ћурић.
Према његовим ријечима, Требињци никада, па ни деведесетих година, нису жељели рат, већ су били присиљени да бране свој град и народ.
"Поново кажем – мир и само мир, добросусједски и партнерски односи, спремни да свакоме добронамјерном човјеку пружимо руку, али и сада и за вијекове одлучни да памтимо и покољења подсјећамо на нашу прошлост, знамениту историју и културу, помажући им тако да изграде национални и лични идентитет.
Владика Димитрије рекао је да су плод жртве припадника Требињске бригаде мир и слобода, али да се од људи, углавном, у миру не захтијева да дају живот, али да се захтијева да дају жртву.
"И у миру коме живимо све је засновано на жртвеној љубави, изван чега нема ништа вриједно. Свештеник или епископ ако се не жртвује, нико неће чути за проповијед Христову. Исто тако, ако се учитељ или професор не жртвује за дјецу - неће их ништа научити, а ако се родитељи свим својим животом не дају да васпитају своју дјецу као младице, да их одгајају да израсту право и да дају добар род – они неће ништа урадити", поручио је владика Димитрије.
Полагању цвијећа на централном спомен-обиљежје претходио је дефиле бораца градским улица, који су носили ратне заставе.
На данашњи дан прије 31 годину храбри требињски борци успјешно су "сломили" непријатељску офанзиву чиме је Требиње одбрањено од напада хрватске војске. Овај дан се послије узео као дан формирања Требињске бригаде Војске Републике Српске.
Кроз Требињску бригаду прошло је око 6.000 бораца. За Републику Српску је живот дало више од 260 припадника бригаде, чија су имена уписана на Споменик браниоцима Требиња и у Спомен-соби. Бригада је за свој ратни пут одликована Орденом Петра Мркоњићима, а велики број њених припадника и другим одликовањима и медаљама.
