Богослужењем у цркви Светог Архангела Михаила, служењем помена у Спомен капели-костурници у Величанима код Требиња и код мозаика Бијелог анђела на јами Јагодњача, данас је обиљежено 80 година од погрома српског народа Поповог поља.
Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба и након звјерског мучења бациле их у јаму Јагодњача.
Помен је служио Саша Којовић, љубињски парох који је у бесједи казао да са страхом Божијим и љубављу стојимо данас на светом мјесту сјећајући се предака, оних који су ни криви ни дужни бачени на најсвирепији начин у јаму.
„Ово нам треба бити опомена да као народ морамо бити свјесни, морамо бити тријезни, морамо бити сложни међусобно. Да се не свађамо него да једни друге гледамо као брат на брата. И оно што је најважније, вратити се цркви и литургији. Овдје као што је то обично бивало, први који је био бачен је свештеник“, бесједи отац Којовић који је навео да је мозаик Бијелог анђела који је урађен прије неколико година од изузетне важности и благости јер је то копија чувене најљепше фреске икада насликане.
„Овај анђео показује мироносицама прстом и говори - ево мјеста гдје је лежао Господ али показује на васкрсење и то је главна порука. Овдје нама прије свега Бијели анђео показује да мученици који су побијени и мучени, нису побијеђени него су стекли царство Божије. Исто као што су прије толико вијекова побједили на данашњи дан кнез Лазар и сви мученици српски. Изгубивши главу на Косову пољу, стекли су Царство небеско, а шта је од тога важније“, казао је свештеник Којовић.
Према ријечима Драгослава Бањка, предсједника Скупштине Града Требиња данас смо се окупили у Поповом пољу да се присјетимо жртава страдалих јунских дана 1941. године.
„Сасвим невиних људи који у својој невиности нису могли да предпоставе да им неко жели зло, иако то зло ничим нису заслужили. Управо данас на Видовдан се присјећамо жртава. На датум који је у српској историји обиљежен као страшан дан због огромних страдања која српски народ трпи још од Косовске битке али и догађаја у новијој историји као што је почетак Првог свјетског рата и антетата на Франца Фердинанда. Овај датум је симбол страдања али и поноса српског народа који је увијек био спреман да зарад очувања слободе и идентитета жртвује свој живот“, додао је Бањак.
За Манојла Ћука, ово је изузетно тежак дан.
„Три моја кољена су бачена у јаму. Мој прађед Мио, ђед Јово и стрико Манојло који је као најмлађа жртва од 15 година бачен у Јаму. Ја носим његово име. Потпуно невини људи. Усташе су имале само циљ да униште читаве породице и чак се причало да су знали већ коме које имање припада“, прича Манојло.
Јово Лучић из Мркоњића је данас дошао са унуком на свету литургију.
„Ја сам 39.годиште и имао сам двије године када су ми отац и стриц бачени и сви остали Мркоњичани које зовем својима. Тешко је, али сам имао другачији осјећај када је дошло вријеме да се јама отвори и да буду сахрањени на српски, православни обичај“, рекао је он.
