Христос Васкресе! Ваистину Васкресе!
Овако се данас, на највећи хришћански празник поздрављају православни вјерници. Значење овог поздрава открива се већ у самим ријечима „ХРИСТОС - спаситељ“ и „Васкрс - побједа над смрћу“.
„Христовим васкрсењем је отворен пут и нама, да кроз смрт и ми васкрсавамо вјером у Христа“, прича Александар Илић, свештеник у Саборном храму светог Преображења Господњег у Требињу.
Васкрс дочекујемо радосни и насмијани уз црвена јаја као симбол живота, рађања, побједе над смрћу.
„Постоје разна предања о симболици фарбања јаја. Једно од најчешћих које се помиње је о сусрету Марије Магдалене са царем Тиберијем. Kада је она њему на поклон донијела обојена црвена јаја. И може се ту наћи симболика побједе над смрћу јер као што малено пиле пробија кору јајета тако и Христос је пробио врата Ада и својом смрћу смрт разрушио“, објашњава Илић.
Васкршња трпеза прије свега треба да садржи радосне људе јер Христово васкрсење је празник радости, празник побједе над смрћу нашег Господа.
„Сходно томе, на трпези се налази оно што људи могу да принесу, оно што су спремили, оно што су у могућности да имају и почасте себе али прије свега своје ближње. Да трпеза буде свечана као што је и дан свечан.“
Најважније, у данима Васкрса, је да своју радост подјелимо са другима, са својом заједницом у којој живимо, са својом црквом.
„Постоје редовне службе у храмовима и свако коме је то доступно, пожељно је да долази у храм, да заблагодари Господу за дар Васкрсења који нам је даровао, за његово обећање да ћемо и ми о Његовом другом доласку васкрснути и самим тим када дијелимо ту радост она бива већа. Што је својствено само тој правој Христовој истинској љубави која је дата цијелом свијету и која се изнова и изнова умножава.“
Васкрсом је завршен и велики васкршњи пост, а Илић истиче да пост никако не бисмо требали одвајати од молитве.
„То су двије важне дисциплине које уводе човјека у спознају Бога самога, уводе га у мир, спокој, смирење. И помажу човјеку да овлада својим страстима. Зато је пост добар, било да говоримо о Васкршњем или било којем другом од четири велика поста или оним једнодневним који су прописани у нашој цркви.“
Необично је важно да и у овом модерном добу вјерујемо у Господа Исуса Христа јер је цијели наш живот саткан од вјере.
„Ако је то вјера у живога Бога, онда том вјером све наше мале вјере лако завршавамо. Kада год се нађемо у искушењу како је велико и утјешно када кажемо 'Боже помози'. Kада год се нађемо у невољи, у некој непремостивој препреци, ми опет кажемо 'Боже помози'. Тако једноставно и мало, тако те двије ријечи а толико велика помоћ бива ономе који у њих вјерује“, закључио је отац Илић.
Сунчица Пешић/фото: епархија-захумскохерцеговачка
