Међународни тим археолога ради на истраживањима у Билећи, која су интернационално значајна јер резултати треба да дају значајан допринос европским открићима о начину живота у средњем вијеку и даље у прошлост на овим просторима, изјавила је вечерас Срни професор Одјељења за археологију Филозофског факултета у Београду Моника Милосављевић.
„Истраживања у Билећи раде се у оквиру великог европског пројекта разоткривања тајне стећака, односно гдје се све они налазе и шта значе за средњовјековно друштво", рекла је Милосављевићева новинарима пред почетак предавања "Милавићи и Баљци 2024 - резултати археолошких истраживања и будуће перспективе".
Тај пројекат у Билећи је почео ове године и трајаће наредних пет, рекла је она и додала да су ове године истраживали у околини Билеће на двије локације у селу Баљци, гдје су пробна истраживања почела прошле године, и у селу Милавићи гдје се већ низ година ископава локалитет Црквине.
Према њеним ријечима, на обје локације открили су да се стећци налазе на неким старијим остацима, и то у случају села Баљци стећци постоје на многим локацијама на историјским тумулима, а у случају Милавића испод је откривена старија касноантичка црква са крстионицом.
"Покушаћемо да разумемо који су људи имали прилику да се сахране под стећцима, а који нису и да ли има разлике између њих, како су живели, како су се хранили. Покушавамо да утврдимо које су све разлике унутар феномена који зовемо сахрањивање под стећцима", истакла је Милосављевићева.
Она је појаснила да су то веома значајне археолошке локације на којима тај међународни тим примјењује најсавременије технологије које постоје у свијету, наводећи да су даљи циљеви пројекта да примијене бројне мултидисциплинарне приступе и различите иновативне анализе да би разумјели шта стећци значе и како и гдје су живјели ти људи који ту били сахрањивани.
Милосављевићева је истакла да су та археолошка истраживања веома значајна за културно насљеђе овог краја, имајући у виду и то да Билећа има снажан историјат истраживања на локацијама прије потапања Билећког језера, са низом фантастичних локација попут мјеста Паника са познатим мозаицима и показатељима хришћанства, који су међу најранијим на овим просторима.
Међународни тим архелога истраживача у Билећи предводи Саша Чавал, научник Научно-истраживачког центра Словеначке академије наука и умјетности и Археолошког института Универзитета Станфорд у сарадњи са професорима и институцијама из Београда, Бањалуке и Љубљане.
Пројекат архелошких истраживања у Билећи финансира Европски истраживачки савјет, уз подршку општина Билећа и Берковићи, речено је на предавању и истакнуто да тај европски савјет спроводи само најбоље и прву класу пројеката, попут овог у Билећи.
