Подручје Херцеговине велики је изазов за све истраживаче.
Приводе се крају археолошка истраживања у Цркви Светог Петра у Петропавловом манастиру код Требиња.
Оно што су археолози открили употпуниће, а донекле и промјенити досадашња сазнања о овом значајном историјском локалитету.
Новим археолошким налазима, поткрепљеним материјалним доказима одбацују се наводи да се на простору Петропавловог манастира налазио бенедиктински самостан.
- Ради се о комплексу који је чинила базилика са крстионицом над којом је надзидана црква Светог Павла у облику - навела је Ивана Грујић, археолог, директорка Музеја Херцеговине.
Истарживања су показала се да су објекти из давног периода.
- Истарживањима с почетка 2000. година показала се да су објекти из античког периода, а садашњим истраживањем потврђени су ти налази, овдје је црква из ране Византије пети, шести вијек - истакао је Дејан Булић, арехеолог, Историјски институт у Београду.
Ископавњем на терену дошло се до података о великој средњовјековној некрополи на овом локалитету. У самој цркви археолози су пронашли 16 гробова и велики броја артефаката. Дошли су до слоја из римског периода.
- Имамо натпис тројице синова који подижу споменик мајци у 12. вијеку - додала је Грујићева.
Археолог Дејан Радичевић рекао је да су налази који су пронађени довољно показују да је период сахрањивања, како смо установили 14. и 15. вијек.
Задатак археологије је да матријалним доказима представи историјске истине.
Археолошка истраживања у Цркви Светог Петра, уз подршку Секретаријата за вјере Владе Републике Српске приводе се крају.
