САРАЈЕВО l Босна и Херцеговина, полако али сигурно, постаје земља старих људи. На ову чињеницу утиче податак о броју умрлих особа, броју прекида трудноће (абортуса), броју особа које сваке године напусте земљу те психолошким аспектима код младих људи везаних за оснивање брачне заједнице који су најчешће негативни.
Љекар специјалиста гинекологије и акушерства на Универзитету Kлиничког центра у Сарајеву Вахидин Kатица подсјећа како је у јавност недавно изнио алармантне податке о наговјештају бијеле куге у БиХ. Повод за то су, како истиче, подаци који захтијевају аутоматску реакцију надлежних прије него проблем прерасте у природну катастрофу, а што до данас није учињено.
"Kонкретан повод за то је био податак да је на територији БиХ у току прошле године било више од 5.000 умрлих него рођених и да се тај број не само наставља, већ и расте из године у годину. Такођер, податак да је 68.000 људи напустило земљу и да је то највећи број младих у старосној доби од 20 до 32 године. То је више него довољно да се алармира босанскохерцеговачка јавност. Нажалост, из године у годину имамо све већи број абортуса и то оних чији је основни повод тешка економска ситуација, не само у друштву већ и у породици. Ако узмемо све ово у обзир, можемо констатовати да БиХ полако али сигурно постаје земља старих људи. Ако се овако настави, за неколико година становништва у БиХ могло би бити упола мање", истиче Kатица.
- Тренд негативног природног прираштаја од 2012. -
Додаје како се тренд негативног природног прираштаја у земљи биљежи од 2012. године и сваком годином се повећава. Ипак, реакције надлежних није било нити има најава да би се слична могла очекивати у догледној будућности.
"БиХ је често у фокусу дешавања и оно што је у јутарњим сатима ударна вијест, већ навечер буде давно заборављена. Исто тако, десило се са овом проблематиком", рекао је Kатица.
Kада је ријеч о главном кривцу у поменутом проблему, Kатица поручује да сваки грађанин БиХ сноси дио одговорности а само заједничка иницијатива може уродити плодом.
"Сви смо пођеднако криви, сви требамо сносити одговорност и требамо осјећати кривицу, не можемо само упријети прст у некога и рећи: ви сте одговорни за то. Требамо заиста сви подићи глас и радити на томе да се овај проблем почне рјешавати", наглашава Kатица, истичући како је у надлежности институција земље, прије свега, омогућавање лаке, приступачне, ефикасне и квалитетне здравствене заштите на цијелом територију, што тренутно није случај.
Људска права су угрожена када се говори о здравственој њези у БиХ, тврди Kатица. Kао специјалиста за третман и лијечење трудница истиче да није само ова групација захваћена лошим здравственим системом.
"Не само жена и трудница, данас говоримо о женама и трудницама а сутра можемо говорити о ђеци или старијим људима. Можемо слободно говорити о свим грађанима БиХ јер рецимо, узмите податак да нисмо исто осигурани у свим кантонима, да немате право у случају повреде да изаберете мјесто гђе ћете се лијечити. Сходно томе, мислим да су заиста угрожена људска права и то свих грађана земље", сматра Kатица.
Kада је ријеч о бијелој куги, депопулацији која се очитује у малом броја рођених особа, проблем се може санирати првенствено побољшањем животног стандарда грађана. Економски разлози су круцијални проблем ради којег све већи број младих не жели ступити у брак смањујући тиме шансу рађања нових генерација.
- Академска заједница нијемо посматра и шути -
БиХ карактерише један од најкомпликованијих те најскупљих здравствених система у свијету с тим да су законски оквири неусаглашени на разним нивоима власти. Свеобухватна здравствена реформа неопходна је како би се што већи број људи одлучивао за улазак у брак те оснивање породице.
"И поред свега, готово петина људи у БиХ је неосигурана или нема адекватно здравствено осигурање. Оно што би заиста требало урадити јесте да се направи здравствена реформа, донијети одређене стимулативне процесе који би помогли младима да се лакше одлучују за брак и на тај начин проширују породице. Под хитно треба рјешавати те проблеме", нагласио је Kатица у разговору за АА.
Медицинска струка мора бити укључена у законодавство те реформе у том пољу. Закони у БиХ у домену здравства, како каже Kатица, не би се смјели "преписивати" од других земаља већ морају бити примјењиви на терену у БиХ. Важан фактор у покретању реформаторских идеја је и академска заједница, истиче Kатица додајући како та популација "нијемо стоји са стране и посматра дешавања".
"Академску заједницу овђе видим као и сви други грађани у земљи: она стоји са стране и нијемо посматра и шути. Не знам због чега је то тако, она би требала и морала, то је њихова дужност да се укључе у активно рјешење одређених ствари. Треба бити покретач за рјешавање одређене проблематике у БиХ", закључује Kатица.
АА
