БАЊАЛУКА │ Док држава грца у финансијским проблемима на рачуну Централне банке БиХ лежи “заробљено” скоро 600 милиона марака.
Новац се сакупљао годинама од камата које БиХ добија по основу осам милијарди девизних резерви које чува у водећим европским банкама. Милиони годинама не служе ничему због свађе политичких елита око његове намјене и расподјеле. У оптицају су двије потпуно опречне „концепције“:
У Савезу за промјене након што су њихови кадрови ушли у управни одбор Централне банке, тврде да новац желе усмјерити у привреду Српске.
“Тренутно се на нивоу Савјета министара ради на моделу. Оно што знамо сасвим сигурно је да је сувишно заиста да тај новац остане заробљен јер је потребан економији и привреди. Ми нећемо дозволити да тај новац иде на крпљење буџетских рупа”, рекла је Александра Пандуревић, посланик СДС-а у Представничком дому ПС БиХ.
Пандуревићева тврди да српски министри у Сарајеву, активно преговарају са привредним коморама и инвеститорима, како новац да усмјере у привреду Српске, а да га ентитетска Влада не стави под своје. У Влади тврде да трећина новца припада Српској, а министар финансија оптужује Савез за промјене да жели пренијети надлежност и направити државно министарство привреде. И министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић каже да Српска има спремне пројекте и да зна како ће утрошити новац који јој припада.
“Влада није разматрала модел на који би начин ова средства могла да буду пренесена и на који рачун. Сматрам да ова средства треба да припадну ентитетима, припадајући дио Републици Српској а ми имамо развијене пројекте који би прије свега, а ја се за то залажем, били усмјерени за развој РС”, рекао је Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства РС.
Која год концепција заживи економисти не вјерују много политичким причама. Сумњају да ће новац завршити у привредним токовима.
“Ја мислим да не треба посебно елаборирати колико је Босна и Херцеговина капацитетна да тих 600 милиона инвестира било гдје и у било шта док је у питању покриће буџетских трошкова. Тако да ако објективно сагледамо ситуацију мислим да ће то ипак завршити у јавној потрошњи”, рекао је економски аналитичар Горан Радивојац.
А када не би завршило у јавној потрошњи стотине милиона марака које леже могле би да буду утрошене и на велике инфраструктурне пројекте попут улагања у аутопутеве или аеродроме за које сада плаћамо кредите с каматом. Како бисмо те исте кредите могли да платимо међународним кредиторима удариће се, ако се усвоји приједлог ентитетских премијера, додатно на џепове возача повећањем акциза.
(Независне новинеН/АТВ)
