20191213130524_573543.jpg (71 KB)

Зла коб броја 13 вуче коријење још из времена Викинга. Наиме, постоји стари норвешки мит о 12 богова који су приредили вечеру у Валхали (еквивалент хришћанском рају у нордијској митологији), на коју је непозван упао 13. гост, несташни Локи.

Он је успио навести слијепог бога таме Ходера да погоди Балдера, бога весеља и задовољства, стрелицом од бијеле имеле. Балдер је умро и цијела земља завијена је у црно; био је то лош, несретан дан. Од тог тренутка, број 13 сматра се кобним и злосутним.

Стари Рим

Према вјеровањима из времена старог Рима, вјештице су се састајале у групама од 12. Тринаести учесник редовно је био ђаво.

У новијим записима повезаност петка и броја 13 први пут је споменута у биографији италијанског композитора Ђоакина Росинија. У њој се спомиње да је Росини до посљедњег био окружен својим вјерним пријатељима, који су број 13 сматрали несретним бројем, баш као што су и петак сматрали несретним даном. Невјероватно је да је Росини умро 13. новембра, баш на петак.

13 - несавршен број

Иако постоји неколико теорија о настанку вјеровања о злој коби петка 13., чињеница је да оно представља комбинацију најчешће сматраног несрећног дана у седмици, са несрећним датумом. Док нумеролози број 12 сматрају "потпуним" бројем: 12 мјесеци у години, 12 знакова зодијака, 12 богова на Олимпу, 12 апостола… кад се броју 12 дода 1 нарушава се његова "потпуност" и добија се несавршен број 13, који се повезује са несрећом.

И у Библији постоји референца на несрећни број 13

Јуда, апостол који је издао Исуса, био је тринаести гост на Посљедњој вечери.

Исус Хрис разапет у петак

Кад је о петку ријеч, позната је чињеница да је Исус Христ био разапет управо на тај дан. Неки тумачи Библије тврде да је Ева управо у петак навела Адама да куша забрањено воће, а можда је најзнаковитије вјеровање да је Каин убио свог брата Абела баш у петак 13.

И Британци су петак сматрали несрећним даном још у 14. вијеку, па је тако у "Причама из Кентерберија", забиљежено да ништа не треба започињати овим даном, нити треба кретати на неки дажи пут.

Процјењује се да и привреда трпи због фобије, јер сваког петка 13. изгуби 800 - 900 милиона долара, због тога што људи избјегавају тог дана радити ствари које иначе раде, укључујући и одлазак на посао.

Не сматра се свугдје даном лоше среће

Ипак, није у свим земљама тако. У земљама шпанског говорног подручја, уторак 13. се сматра даном лоше среће. И Грци су уторак сматрали несретним, посебно ако пада 13. у мјесецу. Догађаји који су само појачали ово сујевјерје јесте пад Константинопоља који се десио на уторак, 13. априла, 1204. године, али је Константинопољ "пао" још једном на уторак, 13. априла 1453. године, кад је "пао у руке" Отоманског царства.

У Италији несрећан петак 17

У италијанској култури несрећним се сматра петак 17., а не 13. Наиме, у Италији се 13 генерално сматра срећним бројем. Међутим, усљед утицаја западњачке културе, 13 је постао несрећан број.

Према подацима Центра за статистику осигуравајућих друштава Холандије, много мање несрећа, крађа и пожара дешава се кад 13. у мјесецу пада петком. Тако број саобраћајних несрећа сваког петка износи око 7.800, док је петком 13. тај број је испод просјека и износи 7.500. Они сујевјерни то тумаче да су људи тим даном опрезнији и да зато има мање несрећа.

Сваки мјесец који почиње недјељом, имаће петак 13. и у свакој календарској години постоји бар један петак 13. Такође, постоје године које имају и по три петка 13. што је био случај са 2009. и 2012. годином.

Најдужи период без петка 13. је 14 мјесеци и десио се у периоду од јула 2001. до септембра 2002. године и од јула 2012. до септембра 2013. године.

ЗАНИМЉИВОСТИ

- У свијету је забиљежена и фобија од петка 13. која се зове фригатрискаидекафобија - представља комбинацију ријечи петак, тринаести и фобија;

- Више од 80 одсто небодера у свијету уопште нема 13. спрат;

- Многи аеродроми немају 13. слетну писту;

- У болницама и хотелима често не постоји соба број 13;

- У Фиренци, куће које се налазе између кућних бројева 12 и 14 означене су бројем 12 и по.